Све генерације носиле су гранчице и венце од врбе, а најмлађи звончиће.
По речима протојереја ставрофора Стојана Билића празник Лазарева субота установљен је у четвртом веку.
- Лазарева субота претходи Цветима, а потом и празником над празницима Ускрсу. Сам назив празника дефинише на кога се односи,а то је васкрслом Лазару. Он је умро и четири дана лежао у гробу, а Христос га је повратио - каже протојереј ставрофор Билић.
По васкрсењу улази у Јерусалим и тада га народ дочекује на челу са дечицом и пред њега бацају гранчице палме. Данас се у цркву уносе тек олистале врбове гране које симболизују палмине гране с којим су га Хришћани дочекали. Обичај је да се освештане гране носе из цркве кући и стављају на славску икону.
Дан касније је празник Цвети, који увек пада у недељу седам дана пре Васкрса.
С. Аничић Илић
