Посетиоци су могли да дегустирају намазе од вргања и буковача, уље од вргања и проју с гљивама које су припремили чланови Гљиварског друштва „Нови Сад”, или пак румски бермет с тартуфима.
По речима Момчила Даљева из тог удружења, стандардна питања посетилаца су да ли су поједине гљиве јестиве и има ли тартуфа.
– У овом случају имамо црни летњи тартуф, нешто лошијег квалитета, који смо, као и козји папак, позајмили од пријатеља из Петровца на Млави, мада га има и на Фрушкој гори – каже Даљев. – Од ретких врста донели смо благву, веома цењену, због чега су гљивари склопили интерни договор да се не бере да би се сачувала и раширила станиште јер расте искључиво у храстовима, којих је све мање.
На истом списку нашли су се класични фрушкогорски вргањ, врло укусан велики грабов дед и слинавке, које расту на боровима. За све те гљиве, чије је месо плаво у пресеку, каже се да су условно јестиве, што значи да се морају добро прокувати пре употребе. Поред бисерке, нашла се и њена веома отровна двојница пантеровка, у друштву са заводницом, коју људи често побркају с лисичарком, због чега је она најчешћи узрочник тровања у Србији.
– Изазива озбиљне пробавне сметње, попут дијареје, мучнине и повраћања, који трају седам дана. Они који су то доживели, кажу да су пожелели смрт – додаје он.
У Војводини је било спорадичних случајева тровања, и то углавном заводницом и куштравом сунчаницом, која може изазвати алергије и стомачне тегобе ако се недовољно термички обради, а последњи је забележен прошле године у околини Руме.
– То су заиста изузеци, а волели бисмо да је тако због нашег рада.
У Војводини влада прилично велика гљивофобија, што спречава мештане да експериментишу. Доле у Србији су много смелији, па је пре две недеље забележено тровање у Ваљеву, а прошле године неколико смртних случајева на истоку Србије – наводи Даљев.
Гљиварско друштво „Нови Сад”, чији је симбол сунчаница, активно је током целе године и може се похвалити да као организатор учествује у готово свакој изложби у нашој земљи. Информације о теренској едукацији, попису гљива Фрушке горе, часопису, приручнику за полагање испита о познавању гљива и још много чему заинтересовани могу пронаћи на њиховој „Фејсбук” групи и сајту. Осим тога, њихови састанци, отворени за јавност, одржавају се сваког првог уторка у месецу од 19 часова у Департману за биологију на Природно-математичком факултету.
С. Милачић
