Машкарада ће наставити градским улицама – Дунавском, Змај Јовином, Краља Александра, Модене, Булеваром Михајла Пупина, а победиће најмаштовитије и најкреативније маске.
Маскирна поворка – машкарада организује се с циљем неговања нематеријалне културне баштине и оживљавања некадашњих обичаја. Беле покладе су важни обичаји којима се још у античком времену обележавао крај зиме и почетак пролећа, а који се, када је у питању хришћанство, везују за период после Божићних празника, од Богојављења до почетка Великог ускршњег поста.
Покладне поворке могу се представити као маскирани карневали који пролазе градским улицама и својом шетњом исмевају реалност и свакодневицу. Цела недеља пред велики ускршњи пост назива се Бела недеља, и то је недеља када је дозвољено конзумирање белог мрса, јаја, млечних производа, сира... Последњег дана пред велики пост организовале су се машкараде у Војводини.
Покладне поворке не везују се само за ове просторе већ је у питању европска култура. Први карневали организовани су у Венецији у 11. и 12. веку, док прва маска потиче из 13. века. Период одржавања карневала у Немачкој сматра се „петим годишњим добом”.
Некада су, по традицији и утицајном венецијанском карневалу, машкараде осмишљаване као уличне поворке које је пратила музика. Део те поворке били су креативни и маштовити људи. По речима педагога и саветнице у Музеју Војводине Владимире Станисављевић, одређени детаљи некадашње традиције одржали су се и данас.
– Музеј Војводине обично петком организује маскирну поворку због већег одзива ученика и деце, с циљем да се млади пре свега упознају с народним и верским обичајима – рекла је Владимира Станисављевић. – Некада је током Беле недеље било разних ритуалних радњи, попут прескакања ватре, љуљања, што је као симболику имало наговештавање доласка новог пролећа, новог циклуса вегетације, плодности, рађања новог света, а у основи је било најављивање најстрожег седмонедељног ускршњег поста. У војвођанским селима машкараде су обично ишле недељом, и то ујутру дечје маске, у подне покладе младих, лепих курјача, а увече су ишли маскирни опходи старијих суграђана – гадних курјача. Прерушени људи нагарављених лица обилазили су куће и разним реквизитима стварали буку, настојећи да отерају све зле силе, демоне и остале негативне појаве. Централни ликови машкараде биле су личности са свадбених и погребних поворки, баба-девојке, занатлије, људи маскирани у животиње, жене прерушене у мушкарце, мушкарци са женском одећом и слично. Учесници у маскирној поворци који су посећивали домове, били су даривани масном храном и пићем.
На улицама Новог Сада поворке под маскама посебна су прилика да се деца, студенти и остали грађани опробају у некој другој улози, да „изађу из своје коже” и употребе машту и креативност да би „отерали негативне ствари из претходног периода”. Датум обележавања машкараде мења се сваке године у зависности од датума када „пада” Ускрс.
А. Андријевић
