Иако неки продавци тврде да је пијаца сада практично празна, а да се с пролећа за место и „опасно” боре, већини купаца и продаваца зубато сунце, хладноћа и ветар нису нимало сметали... Напротив. Шаренило, жамор, а кутије, тезге, вешалице... препуне. Сталне муштерије су ту рано ујутру, а око седам је већ уобичајена гужва. Продавци крену да постављају тезге око 5 сати, па их увелико чекају спремни.
– Кад је дан овако леп и сунчан, има људи, кад је хладно и ветровито онда је мало слабије и тако… – открива нам продавачица Драга Пешић. – Ми дођемо у пет ујутру, а то колико остајемо зависи од муштерија. Ако су они ту до два, онда смо и ми до два ту, ако до један, до један. Ту смо сваки петак и суботу, 12 месеци у години.
Тезги има разних, а и продаваца, а повезује их дозивање муштерија на своју страну и неодољиве понуде „Бирајте, бирајте, код мене две за сто, две за сто!” Посебно занимљиви су изложени антиквитети, грамофони, стари телефони, порцелански сетови за чај, тањири, сатови, лампе и урамљене слике. Многи ни не знају шта све имају у понуди, па цене често смишљају на лицу места и одокативно.
– Најлон је најјефтинији хоби, с друге стране, доста људи овде зарађује и направи неку позитивну причу – открива нам Васа Ћулум. – Ми овде продајемо, мање-више, све ствари које су у Немачкој рециклиране, значи ситне ствари за домаћинство, одећа, обућа, мале и велике електронске ствари. Звучи чудно, од игле до локомотиве... али готово да и јесте од игле до локомотиве, све се може наћи. Имамо ту и ствари историјске, из Првог светског рата, из Другог… ни сами не знамо шта има у кутијама док их не отворимо, а отварамо их овде. Сваки викенд, петак, субота, ту смо, на истом месту.
Људске потребе су разне, па тако и долазе из најразличитијих разлога, ипак, најчешћи одговор на питање „Шта купујете на Најлону?” јесте „Одећу”. Одеће заиста највише и има, од тезги с половном одећом које испуњавају две трећине пијачне понуде, до оних који продају нове тренерке и јакне, дечју гардеробу, али и разни други текстил, као што су завесе, постељина и теписи. Купци тврде да на пијаци има за свакога по нешто и да се може комплетно поновити за мало пара. И уверили смо се, на Најлону свака крпица, стварчица... своју муштерију нађе.
Како нам открива В. К., долази сваког петка. Каже да је избор одличан, посебно половне одеће, те за 1.000 динара може да се комплет обуче... Некада купи пет-шест ствари. С њом се слаже и В. П., која деци купује гардеробу. Каже – брзо расту и не исплати јој се да купује нову јер овде може много тога да пазари.
Већина Новосађана које смо питали зашто долазе на Најлон петком или суботом, открили су нам да су цене и више него приступачне, а понуда као нигде у граду... све на једном месту. Уз то, такавог провода нигде нема.
Када се људи уморе од пребирања, разгледања, обилажења, ценкања и ношења кеса с купљеним добрима, често и огладне. Посебан шарм Најлон пијаци дају киосци с храном, испред којих људи чекају у неколико метара дугим редовима за лангош или домаћи бурек. Осим тога, има и оних који продају колаче и различита пецива, због којих људи долазе из викенда у викенд, годинама.
Најлон пијаца се разликује од свих других новосадских пијаца из више разлога. Простор је већи од других, па је самим тим и понуда шира, а и разноврснија. Људи има много, и често су то исти људи које сте видели и прошлог викенда, а и претпрошлог, док продавци стоје и продају на истим тезгама већ годинама. Најчешћи поздрав је „Изволи, комшо!”, иако ту заправо нико никоме није комшија, али је људска присност и свеопште добро расположење оно што их повезује. Најлон пијаца није обична пијаца, то је место где се још увек може осетити прави новосадски дух.
В. Лугоња
М. Драгомировић
