„Наши купци су старији људи, а шта они знају за Црни петак?“, пита нас Бранка, која с мужем Драганом продаје прехрамбене производе из Мађарске.
Мештани су највише заинтересовани за чарапе и млечне производе јер у Будисави, колико су нам присутни пијачари рекли, нико не узгаја краве. А највећи проблем им је то што се ни на једном штанду не продаје воће или поврће.
„Људи овде чекају у реду за млеко и сир“, каже нам Јелена из Каћа, која једном седмично излаже гардеробу у Будисави.
„Овде практично немате зелену пијацу. Ништа не функционише како треба...“
Кад смо наишли, сви су се паковали, а полупразне тезге су биле још пустије, јер пијаца свакако нема богзна шта да понуди. Ипак, пијачари могу пристојно да живе од зараде.
„Не можемо да кажемо да се не може живети од овога, али свакако да живимо боље од оних који раде за 25.000-30.000 месечно“, каже нам Бранка, пакујући конзерве и сир.
„Ми нисмо необразовани, само нисмо имали прилику да се запослимо негде другде. Зато ја устајем у 4 ујутру, а враћам се кући у 16 сати. Нема везе да ли напољу пада киша, снег или упекне сунце. Ми не знамо шта је викенд, празник, слободан дан.“
Иако кажу да није све тако црно, чини се да пијачарство није као што је некад било, а оно што се на пијаци може наћи, или ипак не може, и није ништа јефтиније него у неким продајним објектима.
Л. Радловачки
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
