Академик Миро Вуксановић, потпредседник Његошевог одбора Матице српске, упутио је поздравне речи на свечаном отварању “Његошевог дана”, којем су присуствовали, међу осталима, потпредседница Скупштине АП Војводине Смиљана Гламочанин Варга и други представници Покрајине и Града Новог Сада.
У уводним напоменама академик Миро Вуксановић подсетио је на Његошеве везе са Матицом српском, наводећи основне податке о његовом календару, односно важне догађаје везане и за његову стваралачку биографију, који то потврђују. Он је напоменуо да ће сваке друге године објављивати Његошев зборник и приређивати научне скупове, увек с различитом темом.
- Његош је, као што бар сви овде добро знамо, мада нисам сигуран да ће многи изван ове сале то бити спремни да признају, дубинска вертикала српског језика и поезије, српске духовности и културе, српске душе и народног бића. Када то знамо, онда нам је много лакше да изађемо на крај с искушењима и проблемима са којима се иначе свакодневно суочавамо, и то како свако од нас лично, тако и као читав народ, или научна и културна заједница - истакао је у свом обраћању проф. др Драган Станић, председник Матице српске и члан Његошевог одбора Матице српске, додајући да је управо Његош једна од централних категорија наше културе, која нам омогућује да трајемо у времену боље са њим, него без њега.
Због спречености другим обавезама, међу говорницима нису били архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је председник Његошевог одбора Матице српске, и епископ бачки Иринеј, у чије име се присутнима обратио епископ мохачки Исихије, који је истакао да му је велика част и радост да може да учествује у овом скупу и пренесе поздрав и благослов владике Иринеја, који је члан Његошевог одбора Матице српске. Осврћући се на Његошеве везе са Матицом српском, на које је подсетио академик Миро Вуксановић, епископ Исихије је додао да то показује колико се Његошев живот и дело уско преплиће са именом Матице српске, и колико има много додирних тачака и подударања. Помињући да је Његош 1845. постао и сам члан Матице српске, епископ Исихије је рекао да је он звезда на том богатом небу које је садржано у Матици српској, и једна од кључних личности која јој је и дала онај облик који сада има, и који ће имати и у будућности.
- Под крововима Матице српске се налази велика ризница, а у тој ризници је и ванвременско благо, остало иза великог владике. Његош је био члан Матице српске, и тада је препознао и знао колики је њен значај, не само за Србе у Аустроугарској, него и за целокупни српски народ. У Матици су окупљена сва прва издања Његошевих дела, али и она каснија, штампана на другим језицима, осим српског. На живот и дело великог песника и мислиоца, владике и владара, подсећају и ови новембарски дани у Матици српској, посвећени Његошу и уче нас томе да се Његош и српска култура не могу одвојити - рекао је у свом обраћању градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, додајући да, као што је нераскидива веза између Матице српске и Новог Сада, тако је нераскидива и ванвременска веза између нашег владике Петра Петровића Његоша и те наше најстарије књижевне, културне и научне институције, те да није случајно што је Матица српска пре 13 година основала Његошев одбор.
Приказан је Његошев зборник Матице српске бр. 3, о којем је говорио проф.др Горан Максимовић. Потом је одржан научни скуп на тему “Језик у Његошевим делима”, у чијем раду су учествовали: академик Миро Вуксановић, академик Јасмина Грковић Мејyор, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Ана Пејановић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Миодраг Јовановић.
Н.Пејчић
Фото: Б.Лучић
