Сигурно сте бар једном прошли потходником код Поште и угледали човека са шеширом, електричном гитаром и звучником, који са осмехом поздравља сваки нови дан, док свира за пролазнике, а они му узврате осмехом или којом новчаницом, јер је то ипак његова зарада. А ми смо желели да вам откријемо детаљ више о уличном музичару.
Као мали, да ли сте маштали о неком другом позиву?
– Одрастао сам са братом, а још као клинац сањао сам да будем најбољи гитариста на свету. То ми се остварило. Одувек сам волео да свирам. Уживам у музици, а када не бих свирао два-три дана, разболео бих се.
Да ли сте се у младости остварили у свету музике?
– Како да не. Имао сам вокално-инструментални састав „Плаве сенке” и били смо прва лига. У групи нас је свирало четворо, а гостовали смо по целој Србији. Даље нисмо ишли. Свирам откад знам за себе. Једно време сам увесељавао госте хотела, па када сам видео да нема посла, определио сам се да свирам на улици.
Којим песмама волите да увесељавате Новосађане?
– Јаооо, обожавам Нови Сад, не бих могао да живим без њега, а највише ми се свиђају дивни људи. Свашта волим да свирам, од групе „Шедоуз” и „Црвених корала” до лепих војвођанских ствари. Не свирам увек овде, појавим се ту око банака, а и код студената одем неки пут. Ако ми се не иде даље, останем у мом шору на Булевару Европе и ту пустим машти на вољу.
И. Бакмаз
