Полазна тачка била је ливада прекопута школе „Милан Петровић”, место већ култних манифестација у организацији Удружења „Ново културно насеље”.
У шетњу пропраћену згодним причама и анегдотама суграђане су повели Немања Недић, Милица Кузманов, Војислав Малешев, Дејан Јанков и Дарко Реба. Уз поруку „Љубав није само у пролазу”, застало се у Улици Бате Бркића, тзв. Занатској четврти, где пречицу до школе краси мозаик натписа „Волим те” на више језика. Следећа станица била је Основна школа „Прва војвођанска бригада”, подигнута осамдесетих година, једино место масовног окупљања млађих тинејџера на којем су несметано, уз родитељски пристанак, могли да се друже, играју фудбал и кошарку, па и да кришом запале прву „пљугу” у кутку званом Паукова мрежа. На бини у коју се претварао музички кабинет када би се отворила хармоника врата одржане су школске представе за памћење, а на теренима је негован спортски дух, уз понеку васпитну ћушку с „дрином” без филтера у устима.
Уз звуке песама „Дођи у Ћумез” и „Прво Ћумез, онда Парадајз” откривено је ко је кумовао називима истоимених „стратешких” локација седмака и осмака за време великог одмора и после школе, шта се „цугало” испред „Туп-тупа” и „Банане” и како су се „позајмљивале” клупе из старачког дома због све веће дружине, која се међусобно препознавала по карактеристичним звиждуцима.
Друга тура „Мирко и Славко... и неки Лиманци” креће већ ове суботе од 17 сати с истог места.
С. Милачић
