Сајлово: Мочварно земљиште постало место привлачно за живот

Између Авијатичарског насеља са леве и Руменачког пута са десне стране налази се део града Сајлово, смештено на крајњем северозападу Новог Сада.
Sajlovo - ulice ccekaju asfalt
Фото: Дневник (С. Шушњевић)

Према неким подацима, Сајлово се помињало још у 13. веку, а на делу потеса којим се простире, некада се налазило село Сајол (Зајол).

На делу данашњег Сајлова, на уредно испарцелисаном земљишту начичканом породичним кућама, налазила се пустара. Земљиште је било мочварно и неплодно, али је зато служило за напасање стоке. Бројни салаши служили су за смештај јефтине сезонске радне снаге, ангажоване махом за пољске радове. Власници кућа повремено су их обилазили, јер су углавном становали у граду, док су на салаше долазили током у летњих месеци.

За Сајлово се историјски везују два значјна имена. Прво је Михаило Полит Десанчић, политичар и публициста, савременик и сарадник Светозара Милетића. Његови преци су на потесу Сајлова имали летњиковац, подигнут у 19. веку. У 24. свесци “Енциклопедије Новог Сада”, аутора др Душана Попова, наводи се да је ”поред лепо уређене куће за становање и пратећих објеката, око летњиковца било 80 јутара земље под ораницама, виноградима, воћњацима и шумом”, који су временом засађени на некадашњем неплодном и мочварном тлу. Друго име је Марија Трандафил. Име ове познате новосадске добротворке  носио је “Завод за мушку српску православну децу”. Изградња овог објекта који се налази са десне стране Руменачког пута из правца града, трајала је током 1928. и 1929. године, када је 15. јуна завршена. Сиромашни и дечаци без родитеља овде су завршавали основну школу, а у склопу дома постојала је економија на којој су били ангажовани у оквиру лакших послова. У том објекту данас се налази Научни институт за ветеринарство.

Фото: Завод Марије Трандафил за српску сирочад из 1929. године, фото: Приватна архива

Између два светска рата Сајлово је имало хиподром са покривеним трибинама, како би заљубљеници у касачке и галопске трке имали пун комфор. Хиподром је 1939. године преуређен у спортски аеродром, где је био смештен Аероклуб “Орао”. У време велике поплаве 1940. године, војни авиони са Југовићева били су привремено премештени у хангар поменутог аероклуба. И после ослобођења на овом месту егзистирао је аероклуб али под именом “Јастреб”, који је служио за ремонт и поправку једрилица, све до отварања аероклуба на Ченеју 1953. године.

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

“Модерно” Сајлово доводи се у везу с изградњом Градског гробља 1974. године, са леве стране из правца Новог Сада. Са учесталијом изградњом кућа формирано је ушорено насеље, које се од вајкада дели на Горње и Доње Сајлово.

Оружани сукоби на простору некадашње Југославије приморали су многе да напусте родне крајеве, па је тако и на Сајлову знатан део људи избеглих из ратних подручја Хрватске и Босне и Херцеговине одлучио да се настани у овом делу. Сајлово данас има банку, пошту, фреквентну аутобуску линију (број 14), све више асфалтираних улица, апотеку, неколико мини-маркета, пекара, бројних приватних радионица и продавница друге робе.

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

У разговору са становницима Сајлова, јасно је да их највише тишти недовршена канализација у свим деловима насеља и још увек бројне неасфалтиране, углавном попречне, улице. Жеља Сајловчана са све бројнијом млађом популацијом свакако је и отварање основне школе, или макар испоставе неке од основних школа, вртића, мегамаркета, дечјих игралишта, пешачких и бициклистичких стаза. Раскрсница код “Матијевића” под хитно захтева постављање семафора, јер су саобраћајни удеси овде учестали, а један се управо десио у време када је “Дневникова” екипа посетила Сајлово.

Речи економисткиње Иване Моравац која се недавно из стана у граду преселила у кућу на Сајлову, потврђују изречене наводе.

„За седмогодишњег сина је селидба представљала нарочиту промену, јер још није стекао нове другаре. Са друге стране, сада сам потпуно мирна када се игра у дворишту. Живот овде евидентно има предности, али се суочавамо и са проблемима попут недостатка вртића, дома здравља, основне школе... Смета ми и то што нема пешачких и бициклистичких стаза, а аутомобила је све више, па ме је страх и за своје, али и за другу децу због бахатих возача“, каже наша саговорница.

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

Наша саговорница указала је на још неке нелогичности са којима се суочавају становници овог дела Новог Сада.

„Волела бих да се продужи радно време поште и банке. Много нас је запослено у граду и шта нам вреди што су банка и пошта отворене пре подне, када смо ми у то време ангажовани на својим пословима. Проблем је и радно време апотеке која недељом не ради, па смо принуђени да по лекове идемо у град“, напомиње Ивана Моравац.

Добра организованост комшија показала се у Сајлову у више наврата, а нарочито приликом увођења уличне расвете и коришћења градског водовода.

Близина, а опет довољна издвојеност од градске вреве, је оно што последњих година привлачи све више младих парова на Сајлово. Намера да центар града замене животом на периферији израженија је из године у годину и сва је прилика да ће тако бити и убудуће.

С. Савић

Анкета: Које су предности, а шта недостаци на Сајлову?

Милена Баста, економски техничар

Фото: Милена Баста, фото: Дневник (С. Шушњевић)

Живела сам у центру града 34 године и свакако да су ми јасне предности живота на Сајлову. Овдашњу мир и тишину ништа не може да замени. Оно што ми на Сајлову недостаје је канализација. Ми из 25. улице је немамо и колико ми је познато исту муку муче становници још једне улице, па нам преостаје да се надамо да ће град и нама ускоро решити овај недостатак.

 

 

 

Милорад Понорац, незапослен

Фото: Милорад Понорац, фото: Дневник (С. Шушњевић)

Нема буке, ваздух је чист, а опет, аутобуска станица нам је близу, а сатница градског саобраћајног подешена тако да на сваких 20 минута имамо превоз до града.  Сајлову недостају амбуланта и мањи тржни центар, иако је неколицина минимаркета солидно снабдевена, истина са нешто вишим ценама. Такође, неопходно је асфалтирати све улице.

 

 

 

Стојан Драгољевић, пензионер

Фото: Стојан Драгољевић, фото: Дневник (С. Шушњевић)

Сајлово ме помало подсећа на део Бугојна из којег сам се доселио пре петнаест година. Тамо ми је поглед пуцао на фудбалско игралиште “Искре”, а овде на равницу и добар комшилук. Ако бих могао да бирам, прво бих на Сајлову изградио основну школу. Веома ми смета и то што за ових деценију и по наша улица и даље нема асфалт, па је крајње време да се урбанизује.

 

 

 

Здравко Маричић, пензионер

Фото: Здравко Маричић, фото: Дневник (С. Шушњевић)

На Сајлову живим двадесет година. У овом крају некада је било само неколико салаша, али и данас имамо оно што у граду сигурно не бисмо имали - мири и тишину. Када бих могао да бирам, гласао бих за изградњу дечјег вртића, јер је на Сајлову све више деце. Знам да кроз неке улице још није “прошао” гас, али верујем да ће се и то ускоро решити.  

С. С.

Sajlovo
16.04.2018 • 13:15
Samo mi nije jasno gde se nalazi banka na Sajlovu?Banka ne postoji!!!Ulice katastrofa,raskrsnica kod Matijevica uzas,nema veze,ginu obicni smrtnici,bitno je da tajkuni imaju prostora.
EUR/RSD 117.3179
Најновије вести