Новосађани су се опростили од 84-годишњакиње која је у овај град први пут крочила 1985. године, од када му се враћала више од 60 пута. Што је још значајније, чинила је то у најтежим временима за нашу земљу, када су се на делу показали истински пријатељи каква је Дајана Бекли, са супругом Питером, свакако била.
Судбина је хтела да животни пут оконча у Новом Саду, који је, с правом, доживљавала и као свој град. Тим поводом минутом ћутања и пригодним говорима од Дајане Бекли опростили су се председник Скупштине града Здравко Јелушић, амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф, Душан Јањић из Удружења „Норфок – Норич – Нови Сад”, Славица Марковић из школе „Др Милан Петровић”, установе којој је Дајана несебично помагала и с којом је сарађивала, и супруг покојнице Питер Бекли.
Књига жалости поводом смрти Дајане Бекли биће отворена у среду, 27.септембра, у холу Скупштине града (хол поред главног улаза) за све грађане који на тај начин могу да одају последњу пошту хуманитарној радници из Норича.
“Дајана је рођена 2. маја 1933. и детињство јој је убрзо прекинуо вихор рата, а живот у послератној Енглеској одредио је њен хуманитарни пут”, подсетио је, између осталог, Здравко Јелушић.” Када је први пут дошла у Нови Сад 1985. године, било је јасно да то неће остати само обична посета, што се потврдило у годинама санкција и ратном окружењу деведесетих. Дајана и њен супруг Питер нису марили за препреке на границама, већ су у Норичу упорно ширили лепу слику о нашем граду и земљи, упркос медијској пропаганди, стицајући на тај начин све више симпатија. Помагали су коме је год помоћ била потребна, а чинили су то плански, у договору с домаћинима. Због тога су 1993. године проглашени почасним грађанима Новог Сада.
Са комеморације Дајани Бекли у Скупштини града Фото: Дневник.рс/Р. Хаџић
Амбасадор Велике Британије Денис Киф истакао је да је Дајана Бекли зближила Нови Сад и Норич који су се побратимили, Норфок и Војводину и Енглеску и Србију, а Душан Јањић, члан Асоцијације „Норфок – Норич – Нови Сад”, истакао је да је поносан на 26 година познанства са женом која је живот окончала у граду којем је била посвећена.
Евоцирању успомена на искрено дружење и захвалност према Дајани Бекли допринела је и топла реч Славице Марковић из школе „Др Милан Петровић”.
“Када бих поседовала чаробну моћ, учинила бих да се врати 21. септембар ове године, када је Дајана са супругом Питером, по ко зна који пут, посетила нашу школу”, рекла је Славица Марковић.
“Памтим њен осмех, искру која је треперила у ваздуху и посебну причљивост. Нико тада није могао ни претпоставити да ће тај сусрет, завршен дружењем на салашу на Ченеју, који је Дајана толико волела, тужно окончати. Ни енглеска магла, ни овдашњи снег и лед у фебруару нису је спречавали да дође када је било потребно, што је још више учврстило наше пријатељство и обавезу да чувамо сећање на ту дивну жену.”
Комеморација је завршена кратком поруком Питера Беклија који је рекао да „Дајана никада неће напустити Нови Сад и да ће део ње заувек остати у сваком од Новосађана”.
С. Савић
