НОВОСАЂАНКА ТРАГА ЗА ВЛАСНИКОМ УСПОМЕНЕ Ко су Стеван и Соња и зашто је њихова посвета стара три деценије завршила на аукцији?
У свету где дигитални записи полако бришу траг мастила на папиру, једна необична објава у Фејсбук групи „Новосађанке“ подсетила нас је зашто су посвете у књигама често вредније од самог садржаја који се налази међу корицама.
Све је почело када је једна суграђанка, страствени љубитељ књига и чувар туђих успомена, дошла у посед књиге која очигледно има своју причу и то не само ону коју је писац замислио. У питању је примерак са посветом извесном Стевану, коју му је купила Соња, а која датира још из 1997. године. Како је ова књига, скоро три деценије касније, завршила на аукцијској продаји, остаје мистерија коју садашња власница жели да расветли.
„Волим посвете, оне чине књиге“, поручила је она, наслућујући да се иза неколико реченица написаних у Беочину, једне давне јесени пре 29 година, крије нешто узбудљиво и можда пресудно за двоје људи.
Да ли је Стевану ова успомена престала да буде важна након толико времена, или је књига нестала у вихору живота без његовог знања? Да ли Соња зна да је њен поклон из деведесетих завршио у туђим рукама? Ова питања покренула су лавину коментара међу Новосађанкама.
Док једни нагађају да је у питању Пекићево „Време чуда“, други упозоравају у шали: „Немојте правити Стевану проблем, ово је било давно“. Ипак, преовладава жеља да ова потрага стара три деценије има срећан крај. Чланице групе предлажу да се оглас прошири и на друге локалне групе како би се пронашао Стеван или неко ко га познаје.
Ако сте ви Стеван из Беочина који чува успомену на ту јесен 1997. године, или Соња која је овом књигом пре три деценије желела нешто да поручи, јавите се. Нека ова прича коначно добије свој епилог, а књига пут до свог правог власника. Јер, неке успомене једноставно не би смеле да буду заборављене, чак ни после толико година.
