У скрипти, коју је уступио нешем листу, налази се кратка историја ножног тениса, занимљивости, спискови учесника, записници с утакмица, фотографије, али и исечци чланака из „Дневника“. По речима Петике Бодулића, жеља му је да сачува тај спорт од заборава, да се читаоци присете лепих времена, али и да заинтересује нове генерације за ножни тенис. Они који желе да поседују ту скрипту, могу да се јаве Петру Бодулићу на број 064/ 27-00-355 или 6333-122.
Ножни тенис се на најлепшој новосадској плажи Штранд играо од педесетих година. За тај спорт потребан је низак водостај, раван и влажан песак, лопта и добра воља. Правила ножног тениса налажу да се он игра у паровима, да је терен правоугаоног облика, дугачак 6,6 метара, а широк 3,3. Пар који прима серву мора да врати лопту у поље сервера после најмање два додира, а највише три. До седамдесетих година играло се на два дозвољена додира, да би се касније прешло на три, како би игра била занимљивија. Игра се док једна екипа не постигне 21 поен, а уколико је резултат изједачен, игра се на два поена разлике, слично као у стоном тенису. Мечеви се играју у два добијена сета.
Први турнир на Штранду одржан је 1984. године, а победнички пар били су Александар Черевицки и Мирослав Лаурнић у сениорској конкуренцији, Милан Ђуришић и Богдан Ђаковић код омладинаца и ветрани Душан Ђуришић и Лазар Стојановић.
Други део скрипте резервисан је за извештаје с првенства у ножном тенису на Штранду, а који су већином објављени у „Дневнику“. Тако се могу прочитати наслови попут„Пехар и пиво за награду“, „Лопте из Холандије“, „Купаће гаћице као награда“, „Победнику пехар ’Дневника’“, које потписују углавном новинари Новосадске хронике. Покровитељ тих занимљивих спортских сусрета је био и лист „Дневник“. Осим пехара нашег листа и медаља, било је и других занимљивих награда: бесплатно шишање, живи шаран од пет килограма, лежаљке, бесплатне годишње улазнице за утакмице РФК „НовиСад“, гајба пива за најдебљег играча, спортска опрема, али и годишња претплата за лист „Дневник“. Наравно, сви ти подаци употпуњени су фотографијама и записницима са сусрета, а последњих неколико страница резервисано је за пропозиције ножног тениса.
Међу љубитељима ножног тениса нашли су се и многи новосадски фудбалери, попут Драгољуба Беквалца, Александра Козлина, Манојла Радиновића, Симе Рашиована, Тозе Веселиновића, Илије Пантелића, као и Лабуда Пејовића, Миодрага Перике. Најстарији играч ножног тениса, који је био активан и са 75 година, био је Јовица Јовановић, који се такође некада бавио фудбалом.
С. Ковач
