Према речима председнице Новосадског удружења студената са инвалидитетом Ане Илић, говорило се о баријерама са којима се суочавају током студирања и генерално у животу, затим питањима персоналне асистенције која је делимично решена, али и које су могућности запошљавања тих особа када заврше студије.
- Изузетно нам је драго што смо финансијски подржани од стране Града, односно Канцеларије за младе и ОПЕНС-а – каже Илић. – Наша искуства зависе од особе до особе, односно ако постоје две особе које имају исти облик инвалидитета, не морају имати исте проблеме живота. Наше Удружење настоји да отвара врата студентима који могу да нам се обрате уколико имају било какав проблем.
Како каже, баријере су најчешће архитектонског типа: неприлагођеност зграда у којима ОСИ студирају, живе и раде, али и недостатак лифтова и рампи. Такође, баријере могу бити социјалне и оне се тичу дискриминације, када ОСИ не наиђе на подршку која јој треба бити загарантована као једнаком члану друштва.
- Мислим да смо једини Универзитет који има званичног представника студената са инвалидитетом у Студентском парламетну Универзитета у Новом Саду - каже студент проректор Игор Кнежевић, додавши да је на понос што колегиница Ана Илић представља студенте са инвалидитетом на нивоу целе Србије. – Ана је иначе потпредседник студентске Конференције Универзитета Србије за сарадњу са особама из друштвено осетљивих група.
Студенткиња Економског факултета у Суботици, одељење у Новом Саду, Мина Радовановић највише се похвалила чињеницом што је могла да упише факултет путем афирмативних мера које су јој доста олакшале студије.
- Као у основној и средњој школи, увек је био проблем одвијања наставе, јер не постижем да баш све „похватам” на предавањима, па додатно учим код куће, али мислим да боље од овога не може – каже Радовановић. – У студентским данима се нисам значајно сусретала са дискриминацијом. У школским данима сам имала тих проблема, али ми је подршка родитеља увек давала ветар у леђа да се борим за своја права и укључим у свет, јер сви заслужујемо да стичемо искуства.
И. Бакмаз
