Реч је о вишегодишњем пројекту обнове градитљеског наслеђа Новог Сада и подграђа Петроварадинске тврђаве, тачније фасада и кровова на старим кућама и зградама, који заједнички финансирају Град и Покрајина.
У најстаријем делу града планирана је реконструкција укупно 25 објеката, с тим да ће у овој, првој фази бити обновљене грађевине у улицама Ђорђа Јовановића 1, 3 и 4, Златне греде 20, на углу са Ђорђа Јовановића, те Саве Вуковића 1,2, 3, 4, 5, 6, 8 и 10, као и у Земљане ћуприје 2 и Скерлићевој 39. Како се из документације јавне набавке може приметити обнова објекта у Ђорђа Јовановића 1 (фасада), 3 (фасада), Ђорђа Јовановића 4 (фасада и кров) и Златне греде 20 (фасада и кров) коштаће 20.011.184 динара. Рок за завршетак радова је 80 дана, од увођења извођача у посао, колико ће трајати и реконструкцију грађевина у Саве Вуковића 1 (фасада и кров), 3 (фасада кречење) и Саве Вуковића 5 (фасада и кров), с тим да ће за то бити издвојено 14.870.888 милиона.
Сређивање објеката у Саве Вуковића 2 (фасада), 4 (фасада) и 6 (фасада) коштаће 15.590.636, док ће највише новца, 49.727.988 динара, бити издвојено за обнову фасада и кровова у Саве Вуковића 8, 10, Земљане ћуприје 2 и Скерлићевој 39, с тим да је рок за завршетак 120 дана.
Јавне чесме, бунари...
У оквиру урбанистичко-архитектонског решења Алмашког краја требало би испројектовати обнову комплетне инфраструктуре - водовода и канализације, електроенергетских инсталација, осветљења и дизајн расвете, као и телекомуникационе и системе техничке заштите.
Осим тога, одабрани пројектанти би требало и да предложе партерно уређење, укључујући и урбани мобилијар попут јавних чесми, фонтана, бунара, као и да приликом осмишљавања простора акцентују микроцелине уметничким инсталацијама, елементима визуелне комуникације и сигнализације, туристичке и дигиталне.
Алмашки крај значајан је због сачуване целовитости историјске урбане матрице, документовања архитектонских и историјско-уметничких вредности слојевитог градитељског наслеђа различитих стилских и обликовних одлика, као и очуваног континуитета настањивања, привредног, научног, културног, духовног и друштвеног живота у Војводини, објаснили су својевремено за наш лист из Завода за заштиту споменика културе Новог Сада.
Из тог разлога је пре три године Одлуком Владе Републике Србије утврђен за просторну културно-историјску целину, а планом генералне регулације на том простору предвиђене су мање измене и то углавном инфраструктуре.
Од утврђивања Алмашког краја за просторно културно-историјску целину до данас обновљена су три објекта - у Алмашкој 5 и Златне греде 10 и 25.
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада прошле године је одабрао фирме које ће израдити урбанистичко-архитектонски пројекат за уређење Алмашког краја, односно простора површине око 22,58 хектара.
Историјска прича
Алмашки крај налази се у југоисточном делу Новог Сада, и настао је између 1716. и 1718. године, када су се становници села Алмаш населили у непосредној близини Петроварадинског шанца. Подручје које су наслелили било је мочварно, испресецано барама и рукавцима.
Првобитне улице, главни потеси уочљиви су на мапи града из 1745. године, док су остале улице, које су представљале уске пролази на острвима између, формиране током 19. века. На плану града из 1877. године, па до данас очувана је неправилна урбана матрица и парцелација.
Просторно културно-историјску целину карактеришу кривудаве, уске улице различите и променљиве ширине, која су последица градње објеката на „сувим“ гредама Интересантно је то да простор нема центар, већ проширења која представљају тргове на којима су се Алмашани окупљали. У оквиру простора културно.истирјске целине налазе се два споменика културе - Српска православна црква Света Три јерарха, Алмашка црква, и зграда Матице српске.
Већину улица Алмашког краја би требало обновити, односно реконструисати коловоз и пешачке стазе, као и изградити бициклистичку стазу у Темеринској улици, а планирано је да раскршће улица Марка Миљанова, Ђорђа Рајковића, Земљане ћуприје и Милана Ракића, буде преобликовано у класичну четворокраку раскрсницу.
Интересантан је податак да су урбанисти оставили могућност за изградњу подземне гараже у оквиру комплекса Матице српске и Библиотеке Матице српске.
Иначе, предвиђено је очување зеленила, као и уређивање, односно озелењавање неколико слободних површина - платоа испред порте Алмашке цркве и на углу улица Петра Кочића и Стеријине, те јужног дела Земљане ћуприје, проширења у Улици Матице српске, као и дела Ђорђа Рајковића.
Део плаца у Темеринској 26 биће искоришћен за потребе здравствене установе, а пре тога би требало срушити објекат који се ту налази, те ће након тога, како је планирано, зграда новог Центра за репродуктивно здравље у Алмашкој 4, бити проширена, односно планирана је доградња објекта.
Ј. Вукашиновић
