Као и претходних година, маратонци пристигли из разних крајева стартовали су у 10 часова на Тргу слободе.
„Поред великог броја такмичара са свих континената, ове године је пријављен и до сада највећи број Новосађана, око 800 њих“, рекао је председник Скупштине града Новог Сада Здравко Јелушић, додавши да се ради о “истинском празнику спорта”.
“То нам даје за право да верујемо да ову манифестацију морамо неговати и помоћи људима који већ 25 година организују Маратон, који је истински амбасадор Новог Сада у целом свету.”
Срећну и успешну трку маратонцима је пожелела још једна од амбасадорки нашег града, кајакашица Милица Старовић, као овогодишњи промотер Новосадског маратона. Такмичарима је поручила да се потруде да дају максимум, али и да не забораве да се одлично проведу. Највећа забава свакако се могла наћи на традиционалним тркама пузећих беба, или корњача, које су маскоте манифестације.
Александар и Нора победници
Најбржи на 42 километра у мушкој конкуренцији на 25. Новосадском маратону био је Александар Аџић (“Војводина”, Нови Сад), док су иза њега “утрчали” Иван Мишкељин (“21. мај”, Београд) и Никша Папић (“Војводина”).
Међу дамама у маратонској трци злато је припало Нори Тркуљи из Београда, друго место припало је Ксенији Бубњевић (“Црвена звезда”), док је Александра Бурбаловић (“Фрушка гора”, Нови Сад) истрчала за бронзу.
Овогодишњи Маратон, између сталог, обележио је и долазак породице из Финске, који су заједничким снагама истрчали маратоне у још 85 држава, али и учешће Драга Бороје, који је трчао свој 335. маратон. Међу више од 1.000 пристиглих учесника који су се пред саму трку загревали на Тргу слободе нашао се и шездесетогодишњи Новосађанин Предраг Видаковић, који је редован учесник последње три године, а по први пут на трци од 25 метара.
„До сада сам трчао фртаљ-маратон, који сам успевао да завршим за сат и по времена, што је за мене одличан резултат“, каже Видаковић.
„Надам се да ћу догодине моћи да пријавим и 42 километра, пошто видим да има много старијих од мене који трче ту дисциплину.”
За успешну трку, по Предраговим речима, врло је битно загревање, без обзира да ли учесник има 20 година или је, као он, у седмој децецнији. Да се и млади придржавају тог правила, показала је петнаестогодишња Београђанка Ирена, која је на Маратон дошла у пратњи оца, прекаљеног маратонца. Док се она припремала за неку од краћих трка, бодрила је оца који је први пут трчао улицама нашег града, а за тај подвиг припремао се око шест месеци, од Београдског маратона.
Сопствену трку, у оквиру 25. Новосаског маратона, имало је и шесторо деце са инвалидитетом, који су учествовали уз помоћ наменских колица и чланова иницијативе “Running together”. По узору на прашку “Running with those who can’t”, иницијатива “Running together” је на овај начин истакла колико је важно пружити прилику особама са инвалидтетом за равноправно учешће у свакодневним активностима.
Д. Ристић
Фото: С. Шушњевић
