Реч је о једној од пет радионица у оквиру програма обележавања “Месеца франкофоније 2018”, а малишани су имали прилику да чују занимљиве приче о познатим српским уметницима 20. века који су током живота путовали и боравили у Паризу, граду светлости и културе.
Са професорима фран- цуског језика из Француског института у Новом Саду деца су разговарала о томе како су се наши уметници споразумевали и колико су знали француски, а имала су прилику и да науче поједине речи на француском језику. Уз помоћ илустратора и професора са Академије уметности Ивице Стевановића учили су како се прави стрип, након чега је свако дете добило задатак да измашта једну епизоду из париског живота свог омиљеног уметника и на ту тему нацрта стрип користећи неколико француских речи.
Наша идеја је била да, када малишане упознамо са животима уметника, са њима разговарамо о томе како су доживели Париз, као и то да науче понеку француску реч да би франкофонија у правом смислу заживела – објаснила је музејски едукатор ГМС Јелена Огњановић. – Деца су у све уткали машту и своје идеје, и мени је веома драго што су добро одреаговали на учење француског језика.
Стрип који приказује сликара Богдана Шупута нацртао је деветогодишњи Вукашин, који радо долази у Галерију Матице српске и, како сам каже, много тога је већ чуо и научио о уметницима и њиховим делима. У кадровима Вукашиновог стрипа Богдан Шупут у Паризу слика Ајфелов торањ, а затим одлази у локал где у друштву свира гитару.
Малишани су стриповима, ипак, претежно изразили свој утисак о Паризу или цртали замишљени одлазак у тај град. Тако је осмогодишња Хелена нацртала измаштани први одлазак у Париз са родитељима и кућном љубимицом мачком по имену Харизма. Још једна, мада потпуно несвакидашња идеја долази од осмогодишње Дивне, која у свом стрипу сусреће у Паризу непознатог човека.
- То је заправо криминалац који је хтео да сруши Ајфелову кулу, а овде на француском изговара “Зло, зло!” – прича Дивна. – Тада стиже суперхерој којег сам назвала Париз-мен. Он хоће да спаси Ајфелову кулу, али савим случајно се превише занео славом и због тога ју је на крају сам срушио.
Б. Павковић
