Клуб пензионера у Степановићеву постоји још од деведесетих година прошлог века, када су чланови почели да се окупљају и уживају у различитим активностима, али и дружењима са пензионерима из суседних места. Међутим, од почетка пандемије Ковид-19 нису били у могућности да се редовно састају, а потом је уследило и двогодишње реновирање целокупног објекта у склопу ког се, осим клуба пензионера, налазе и yудо клуб, Удружење жена „Лазарица” и сада већ отворена Културна станица „Степановићево”. Упркос томе, по речима председника Клуба пензионера Божа Буквића, успешно су организовали разне излете, заједно са удружењем жена. Током година су обишли многе бање, етно село „Станишић”, па и Кикинду и Кањижу. Сада се, објашњава Буквић, пате са рекламацијама и набавком намештаја, јер је са комплетним реновирањем све постало компликованије, с обзиром на то да више нису самостално удружење, већ припадају Удружењу пензионера Града Новог Сада МЗ Степановићево.
Насељавање добровољачке колоније Маријин мајур код Новог Сада почело је 1919. године, а тај назив задржао се до 1927., када су оснивачи, солунски добровољци, насеље назвали Степановићево, по команданту већине тадашњих насељеника Степи Степановићу. У Маријин мајур - Степановићево, насељена су четири носиоца Карађорђеве звезде са мачевима, али и других признања: Милунка Савић, Милош Т. Вучић - Вујнић, Дмитар Б. Јерковић и Аћим Радишић.
– Имамо разне идеје, поготово у сарадњи са Удружењем жена, али чекамо свечано отварање да бисмо могли све да испланирамо – објаснио је Буквић. – Сад смо добили и компјутер, па ћемо моћи да имамо и тачан списак чланова, с тим да их је тренутно 109 активних, који плаћају месечну чланарину 25 динара, а укупно их има 348.
По речима нашег саговорника, најстарији члан деда Вујо има 95 година, односно рођен је 1028. и увек га воде на важне догађаје.
- Планирамо његов долазак и на поновно отварање клуба, за које додуше, још није одређен тачно датум, али се сви надамо да ће се то догодити до краја године.
Н. Шолаја
