Управа за грађевинско земљиште и инвестиције недавно је расписала тендер за техничку документацију санације, затварања и рекултивације несанитарне депоније на Клиси, што свакако представља помак ка решавању вишедеценијског проблема. За пројекте и нацрте, као и процену трошкова, планирано је око пет милиона динара.
У тендерској документацији је наведено да су главни циљеви пројекта дефинисање технологије одлагања отпада и поступно затварање несанитарне депоније за следећих пет година, па би, до престанка њеног рада, требало предложити и избор механизације за оперативни рад.
Од одабране фирме Градска управа очекује да достави пројекат санације, хидро-геолошки елаборат, прорачун стабилности тла и косина депоније, мониторинг нивоа и квалитета процедне воде, да испита састав и количину депонијских гасова, као и да осмисли програм мониторинга у следећих 35 година. То подразумева и предлог за прерасподелу масе депонованог отпада на терену, затим решење за уређење, санацију и евентуално проширење ободне каналске мреже, јер актуелна градска депонија нема одговарајуће решено одвођење атмосферских вода, те се за то користи мелирациони слив Врбак. Од пројектанта се очекује да у оквиру санације, предложи техничко решење за сређивање дренажног система за сакупљање процедног филтрата, а требало би осмислити и озелењавање простора.
Између осталог би требало осмислити и техничко-технолошко решење за дегазацију, контролисан улаз/излаз, те дефинисати простор и методологију депоновања којом ће се обезбедити век експлоатације од пет и више година, као и метод затварања и рекултивисања депоније. Планирана је реконструкција приступних саобраћајница у оквиру комплекса, као и изградња нових интерних, и паркинга.
Заштитно зеленило око комплекса би требало да спречи ширење загађеног ваздуха до насељених подручја. Биолошка рекултивација, између осталог, подразумева и избор одговарајућих биљних врста, начин њихове садње, предлог неге...
Регионална депонија
Изградњом нове регионалне депоније, на том простору ће се одлагати отпад не само из Новог Сада већ и из Бачке Паланке, Бачког Петровца, Беочина, Жабља, Србобрана, Темерина и Врбаса, а процењује се да ће ту годишње бити депоновано од 70.000 до 160.000 кубика отпада.
Очекује се да ће успостављањем одрживог система за регионално управљање отпадом смањити штетан утицај на животну средину и здравље садашњих и будућих генерација.
Планирано је да новац за припреме претходне студије и студије изводљивости, с пратећом пројектно-техничком документацијом буде обезбеђен из градског и републичког буyета, док би изградња регионалног центра била финансирана и из фондова Европске уније.
Простор за одлагање тренутно је подељен на три депонијска поља, а у северном делу комплекса је 2002. године изграђена фабрика, површине 3.375 квадратних метара, за рециклажу и балирање отпада.
Како је у конкурсној документацији наведено, на простору од 162,93 хектара, депонијска поља заузимају око 22 хектара, док је површина новопланираних поља 50,42 хектара.
Градска депонија представља ограђену целину унутар које су површине за одлагање комуналног отпада и постројења за неутрализацију, рециклажу и прераду. Таква каква јесте представља опасност по животну средину, будући да се тик уз град годишње одлаже око 173.000 тона отпада, односно око 500 тона дневно. По подацима из 2016. године, ЈКП „Чистоћа” је за годину прикупила 106.000 тона отпад, а кроз постројење за сепарацију прошло је 15.400 тона. У првој половини претходне године уколоњене су дивље депоније с око 6.000 места у Новом Саду и приградским насељима, а „Чистоћа” дневно уклони смеће с 30 до 40 места, што је месечно око 900 кубика отпада. Нажалост, дивље депоније ничу у свим деловима града, а постоје места на којима се оне редовно уклањају, али се исто тако изнова појављују. Највеће количине смећа одлажу се на периферији града и у приградским насељима, где се отпад неретко истовара камионима и шлеперима.
Рок за подношење понуда је 30. децембар, а 25 дана касније биће донета одлука о додели уговора или пак обустави поступка. Након потписивања уговора, пројектант ће имати највише шест месеци, односно 180 календарских дана да испоручи техничку документацију.
Ј. Вукашиновић
