Представљено је равно 20 тема, између осталог и пројекат “Процена ризика на животну средину токсичних и емергентних полутаната у отпадној и површинској води Новог Сада”, чији је носилац Факултет техничких наука.
- Област заштите животне средине је важна за грађанство, а наша истраживачка група бави се одређивањем загађености Дунава отпадним водама, на местима на којима се испушта отпадна вода нашег града - рекла је професорица новосадског ФТН-а, др Мирјана Војиновић Милорадов. - Један од проблема је тај што још немамо уграђене пречистаче отпадних вода на нивоу града и све оно што бацимо из домаћинства и индустрије, нажалост се испушта директно у Дунав. Зато је изузетно важно пратити загађеност реке.
Испитивања су рађена на девет места, а истраживачки део покренут је још пре деценије, када су у оквиру међународних пројеката такође тражили да се испита квалитет Дунава.
- Зато смо прво одређивали токсичне материје из групе пестицида, затим из групе фталата, свеприсутних токсичних једињења у пластици и групу психоактивних супстанци - напоменула је Војиновић Милорадов. - У отпадној води Дунава смо нашли и одредили концентрације које су ниске, али одређеност нечега, препознавање да нешто постоји, сигнал је да морате да водите рачуна и да морају да се промене одређене ствари које ће смањити концентрациони ниво ових токсичних супстанци.
Математичким моделом израчунали су процену ризика за сваку супстанцу на животну средину и на човека.
- Постоје методе помоћу којих се све те супстанце могу уклонити или бар смањити, а један од основних је уградња пречистача - каже наша саговорница. - И људи би требало да воде више рачуна о томе шта бацају у воде. Неопходан је раст нивоа едукације и знања, као и протока информација и препознавања значајности животне средине за све нас.
Једна од тема била је и “Истраживачки мониторинг процедних и подземних вода, као подлога за санацију депоније у Новом Саду”, а носилац пројекта је Природно - математички факултет. Према речима вандредног професора новосадског ПМФ-а, Дејана Крчмара сматра се да је градска депонија, али и генерално депоније у Србији и начин одлагања отпада веома проблематичан.
- Када причамо о заштити животне средине и уопштено о проблематици вођења Града, сигурно је градска депонија један од три тренутно највећа проблема - каже професор - Имамо проблем са неадекватним одлагањем и местом на којем се одлаже депонија, она је већ одавно превазишла свој капацитет и изграђена је давних година, када се није водило рачуна о свим аспектима заштите. Делимично је контролисано управљање, а испоставило се да је и та контрола врло проблематична са аспекта заштите свих медијума животне средине. Радили смо истраживачки мониторинг током 2018. године, испитивали смо квалитет подземних, процедних и површинских вода из земљишта, на месту градске депоније. Користили смо и резултате претходних истраживања, не би ли дошли до одговарајућих закључака, у смислу који је то ризик по све медијуме и по животну средину.
Закључак је, како каже да депонија није адекватно заштићена и да постоје велики проблеми у смислу утицаја процедних вода на подземне и на квалитет земљишта.
- Дефинитивно морамо наћи ново место за изградњу нове санитарне депоније, са свим аспектима заштите животне средине и онда постепено затварати, део по део тренутно постојеће, при чему се мора водити рачуна да се створе изолациони слојеви, који ће спречити даље продирање загађења у подземну воду - каже Крчмар. - Ми радимо на испитивању околног земљишта, колико је загађено и ако се утврди да загађење постоји, дајемо предлоге за ремедијацију, као и за чишћење процедних вода које су проблем на датој локацији.
Фото и текст: Ивана Бакмаз
