Знајући да је до скоро тај простор био пољопривредног карактера, питали смо једног од власника Петра Зубца шта је њега и његове партнере нагнало да, поред редовног посла, започну бизнис са овчицама.
- Уз неки пласман на тржишту и потражњу која је у том моменту била већа од понуде, на идеју смо дошли јер смо у томе видели инвестициони потенцијал и прилику да се заради, а уз помоћ државе и Покрајине, кроз субвенције можемо да вратимо део уложеног новца - искрен је Петар Зубац. - Фарма је формирана у мају 2019. године, а кренули смо од нуле. На месту на ком се налази фарма некада је била њива, те смо тај простор привели намени, направили смо и оградили пут, подигли објекат и ставили соларне панеле, јер немамо струје, ископали бунар за воду и слично. Оспособили смо објекат који може да прими око 300 животиња, али смо у у првој иницијалној набавци купили 80 животиња, јер је у том моменту била толика потражња, да је морало да се резервише куповина за неки наредни период. Одмах смо резервисали 200 женки, с тим да смо 80 прво добили, а других 120 је дошло за око осам месеци, када је добављач имао ту количлину. Сада имамо око 200 оваца.
Како каже Зубац, њихов план је да женке продају као приплодни материјал за прављење нових фарми, а мушке јагањце продају кланицима у месу. С обзиром на то да је инвестиција велика, морају да прате струку, јер не желе да нешто крене наопако.
Удружили се са још две фарме
По речима Петра Зубца, повезали су се са власницима фарме у Бачу и фарме у Вајској, јер су све три основане отприлике у исто време и сличног су капацитета и направили Удружење, а све са циљем да заједно наступају на тржишту продаје, те и да имају продајни континуитет целе године да ли за кланице или веће печењаре.
Тако заједно раде набавку хране, један човек води евиденцију о продаји јагањаца, као и о томе када се које и чије овце јагњило, када ће на тржиште доспети ти јагањци, затим се контакитира се кланицама и ресторанима, па и сајмовима. План је да свако са своје стране изложи по пар грла на Пољопривредном сајму, јер свакако имају шта да покажу.
- Имамо доктора наука у овчарству са Ветеринарског института који нам је консултант, дође и обиђе фарму, прати услове држања оваца, прати и прави нам рецептуре за исхрану, тако да ништа не препуштамо случају - каже наш саговорник. - Нисам сам у овом послу, мој кум је такође у причи и он је домаћин, као неко ко је сваки дан на фарми, уз још једног радника. Када имамо веће акције, онда и ја долазим, јер треба да се скупи више људи за обављање послова попут припреме хране, одвајање јагањаца од мајки, вакцинисањаи слично. Пошто се овце јагње углавном ноћу, на толики број животиња скоро сваки дан имамо неко јагњење, а када крене тај циклус, онда крену и по три четири комада у току ноћи, стога су њих двојица и ноћу по потреби на фарми и за сада постижу све сами.
Петар каже да је један од проблема са којима се сусрећу недостатак пласмана за вуну која се користи у неким индустријама. Нажалост, још увек нису нашли купца за њу, те је бацају.
- Велика је то штета, јер је вуна добар изолатор, а одличан је материјал за текстилну индустрију - прича Петар. - Наша фарма је близу Новог Сада и доста смо у предности у односу на остале фарме које су даље због транспорта, брзине преузимања и доношења робе и то треба искористити, нарочито сада, када тржиште још увек није попуњено и када фали робе, да ли женки, као приплодног материјала, или мушких, као меса. Транспорт организујемо возилом са приколицом која може да понесе око тридесетак животиња. За ових годину и по дана инвестиција иде по плану, а надамо се да ћемо у неком наредном периоду успети да нађемо и купце за вуну, како не би бацили толику вредност.
План им је, како каже, да у будућности прошире продају и производњу, јер ће тако разбити фиксне трошкове које имају, а могу и повећати приход на годишњем нивоу, како меса, тако и јагањаца.
И. Бакмаз
