(ФОТО) Ово је село са троје деце, а куће су скупље него у граду: Мало Средиште на Вршачком брегу, од чистог мира до некретнина од 300.000 евра

Пратећи узани путељак окружен виноградима, уцртан у Вршачки брег који нас гледа са своје највише тачке – врха Војводине, стижемо у, на српском језику – Мало Средиште, на румунском – Прњавор (Prneaora), што одмах указује на вишевековну историју која подсећа да је ово село настало најпре као манастирско место.

А први манастир, основан крајем 15. века захваљујући деспоту Јовану Бранковићу, а посвећен Светом архангелу Гаврилу, налазио се на месту данашње румунске православне цркве, те поново подигнут пре 30 година пола километра више од првобитне локације.

Поглед из манастирске порте, по којој упосленим корацима пролазе монаси, није за препричавање. Јер кадар у ком, кроз шљивик доминира валовита равница на самој ивици јужног Баната, нешто је што се мора лично видети и удахнути. Чак и залити водом с извора, над којим је изграђена црквица.

Обгрљено тишином и шумом, Мало Средиште постаје све мање, што је највећи проблем који наводи председник Савета Месне заједнице Мирослав Вијатов.

– Деце и младих до 18 година имамо свега троје – каже наш саговорник, док седимо за столом у Дому културе који углавном зврји празан, баш као и оближња зграда давно угашене осмолетке. – Немамо више ни радњу. Лекар и поштар нам долазе једном недељно. Баш кад се сетим, сав се најежим, некад је овде код цркве била пуна радња народа, било је дружење, и да се роштиља, причају људи, свашта нешто, сад немаш да попијеш пиво. Више знам покојника, четири пута више, него оне што су сад живи.

Ал’ зато кад стигне викенд, а у манастир Средиште дођу верници са разних страна, бројни угоститељски објекти, утегнути за све новце, додатно процветају, а и само село на моменат живне.

– Право да вам кажем, у селу и нема празних кућа на продају. А иначе су скупље него у граду! Један је продао кућу поред манастира за 180.000 евра, а сад има још једну, за њу тражи преко 300.000. Има и једна код моста, велика кућа и плац је велики, траже 90.000 евра, то је јако јефтино – процењује Вијатов.

Окружени виноградима, викендицама и шумом, мештани Малог Средишта, којих је свега око 60 на спавању, никад се нису мање међусобно дружили. По попису највише је Румуна, затим покоја Србијанка и Мађари.

– Иако нас је тако мало, у селу имамо КУД при којем постоји оркестар плех музике. Њих седморо-осморо свирају и то лепо функционише – наводи наш домаћин. – Овде у Дому културе имамо сто за стони тенис, кад сам ја био клинац, нисмо имали, чак нам учитељица није давала да овде улазимо, а сад кад имамо све и дозвољено је, нема ко да користи. Не памтим кад се овде играо фудбал, или кад се последњи пут чуо звук лопте испред, да се деца играју.

Осим покојег аута у пролазу, који загрми успињући се кривудавим асфалтом ка центру села, других сведока није било.

Све док поп Флоренциу Јанеш није изгаламио на свом моторићу, упрегнутом од Вршца, да се сретне са нама. Што је прича за себе...