По речима лидера кампа Николе Пејаковића, за разлику од волонтерки из Велике Британије, које су од 27. јула до 6. августа чистиле део обале Старог Дунава лево од салетле, нова скупина младих из Србије и иностранства има задатак да исти посао обави у продужетку, у дужини од 150 метара, до бункера. Њихов задатак је и да префарбају конструкцију салетле, или учионице на отвореном, како је у Покрету горана зову, као и сто и клупе у њој. Осим тога, обавеза ће им бити и да доврше дрвени мостић, у чијем подизању је учествовала група волонтерки пре њих, те да поред салетле поставе два сета столова и клупа.
– Програм њиховог боравка у Сремским Карловцима и Еколошком центру „Радуловачки“ подразумева и едукативне и друге активности осим рада – каже Никола Пејаковић. – На терену се задржавамо до поднева, некад нешто краће, у зависности од температура. Протеклих дана имали су прилике да бораве на острву, возе се катамараном, а током те вожње и сазнају од Ђурђице Симин о биљном и живитињском свету који насељава рит, обишли Карловце и Нови Сад. Не жале се на посао и вредни су. Пријатељски су настројени и друже се међу собом.
Ово је пети камп који Покрет горана Војводине организује на Дунавцу и током тог периода с површине од око 2.000 квадратних метара, уклоњени су инвазивне биљне врсте и подраст. Лане је насуто око 3.200 кубних метара земље и подигнута надстрешница. Сваке године, захваљујући горанима, тај део карловачког приобаља постаје све примамљивији кутак за боравак у природи.
У настојањима Покрета горана Војводине да тај део Карловаца учини атрактивним домаћем становништву и туристима и уврсти га у еко-туристичку понуду места, та организација ужива подршку локалног ЈКП „Белило“, ЈП „Војводинашуме“, Покрајинског завода за заштиту природе, Министарства заштите животне средине, Патријаршије СПЦ, Министарства омладине и спорта те Младих истраживача Србије. Камп се завршава 16. августа.
ЗБОГ ЧЕГА СТЕ ЗА ВОЛОНТИРАЊЕ ОДАБРАЛИ КАМП „САЧУВАЈМО РИТ”?
Ринтаро Коиде, Јапан:
– Први пут сам у Србији, која ми није интересантна као туристичка дестинација, него као место за волонтирање. Интересујем се, иначе, за заштиту природе, и то је један од разлога зашто сам овде. Србија је лепа замља, колико сам могао да видим. Реке у вашој држави су чистије, али Јапанци су у предности када је заштита природе у питању.
Иван Ринкема, Холандија:
– Мајка ми је Словенка и познајем добро културу тог народа, али сам хтео да упознам и југ. Допада ми се природа Србије, али видим да има много смећа по улицама. Морам да признам да сам изненађен бројем казина код вас, а примећујем и извесну хаотичност у раду неких служби. Карловци су леп градић и допада ми се што функционишу као мала заједница.
Антон Баскес Аријес, Шпанија:
– Овде сам јер волим природу и бавим се њеним очувањем, а и одговарао ми је термин за долазак. Нисам никад био у Источној Европи, а за Србију сам чуо да је лепа земља са зградама старијим од оних у Шпанији. Носим лепе утиске о Карловцима и Новом Саду и без даљњег бих свим препоручио да дођу, ако ни због чега другог, оно зато што су другачији.
Маријана Соза, Португал:
– Видела сам да је реч о кампу посвећеном биодиверзитету, а пошто студирам биологију, пожелела сам да видим како је у другим земљама. Свиђа ми се овде, оно што сам очекивала, то сам и видела, а радимо много мање но што сам се надала. Летећи изнад Србије, приметила сам да има доста зеленила, а боравећи овде – и да су људи веома гостољубиви.
