Према њима и њиховом воћњаку је начињен, не претерујемо, истински злочин. Наиме, они су на улазу у Буковац пре две године, на регистрованом пољопривредном домаћинству, посадили 280 стабала младих кајсија, оградили их жицом, одржавали фантастично и чекали да дају први род. То им је на неки начин био и извор прихода, али за бахате људе то, очигледно, ништа не значи. Недело је учињено између 22 часа 18. августа и два сата ујутру 19. августа. Да ли један човек, или више људи, великим маказама за орезивање воћа посекао је све кајсије на 20 центиметара висине изннад тла и тако их оставио.
– Моја супруга Наталија, враћајући се из треће смене аутобусом, позвала ме је телефоном и казала ми да воћњак више не постоји – почео је казивање изузетно потрешени Горан Петковић. – Није ми јасно зашто је то учињено? Ни са ким нисам у свађи, моја породица мирно живи у Буковцу. Наш труд је збрисан за неколико сати. Ето, постоје и такви нељуди. То је тешко прихватити.
Горан је случај одмах пријавио полицији, која је изашла на лице места и обавила увиђај.
– Међутим, не постоји ниједан траг, пошто је јака киша све збрисала – наставио је наш саговорник. – Полицајци су казали да ће нас обавештавати о свему, али и да им се ми јавимо ако нешто сазнамо. Ни на кога не сумњам јер се никоме нисам замерио. Погодило нас је то јако и нећу се смирити док се починилац не нађе. Надам се да ће надлежни органи открити кривца. На такав начин воћари губе поверење у све и питање је да ли ће правити нове засаде воћа.
Нашем саговорнику је најтеже због сина Немање, који је уписао мастер на воћарству и жели тиме да се бави у животу.
– Он је, да тако кажем, погубљен, и не може да дође себи. Ту су и супруга Наталија и млађи син Душан. Морам рећи и то да су двоје старијих људи, који имају близу кућу, претрпели шок. Када су отишли да спавају, воћњак је био ту, а кда су ујутро устали, њега није било. Не могу никога да оптужим, али за мене је то велика енигма – нагласио је Горан Петковић.
М. Павловић
