Иако у групи угрожених пацијената, хронични болесници углавном знају како да се понашају кад наступе тропске врелине, а наш саговорник напомиње да су у суштини сви угрожени, без обзира на године.
- Редовно хидрирање организма, уношење много течности је кључно кад су високе температуре, да не би дошло до колапса - објаснио је др Круљ. - Исхрана мора бити умерена, значи редовни лагани оброци, мање калоријске а веће енергетске вредности. Високе температуре у комбинацији с великом влажношћу, углавном доводе до погоршања кардиоваскуларних болести, затим стања хроничних плућних пацијената, онколошких и неуролошких, али реагују и здраве особе и млади. У суштини, слушати организам и хидрирати се чак и кад немате субјективни осећај жеђи, зато што се губи доста течности губи. Зато су деца у групи најугроженијих, јер немају довољно развијену терморегулацију и стално их треба нудити водом.
Тропске врелине не пријају ни учесницима у саобраћају, возачи су често нервозни, те не изненађује повећан број саобраћајних незгода. Аутомобиле би пре вожње требало расхладити, а малишане никако остављати саме у возилу.
Др Зоран Круљ саветује грађанима да буду опрезни и воде рачуна, јер без обзира узраст и опште здравствено стање, велике врућине погађају све групе.
- Наношење крема и лосиона са јачим заштитним фактором на кожу је обавезно, не само пре боравка на плажи - објашњава портпарол Хитне помоћи др Зоран Круљ. - Децу никако не остављати у аутомобилу јер лоше толеришу губитак течности и кисеоника.
Ј. Вукашиновић
