По речима начелнице Службе патронаже Дома здравља Нови Сад” Кристине Недељковић, идеја се јавила из праксе јер је чињенице да грађани у великој мери не знају правилно да ураде мерење.
– Наш задатак је да их кроз радионице научимо како да правилно мере вредности крвног притиска, а на почетку одржимо и предавање о томе који то фактори доприносе појави хипертензије – каже Недељковић. – Тражили смо од њих да донесу своје апарате за мерење притиска и пред нама измере онако како то раде код куће и нећете веровати колико се грешкица поткраде током тог чина! Углавном су то прекрштене ноге или руке током мерења, чиме изостају реалне вредности. Када приметимо те неправилности, реагујемо и исправљамо грешке које праве. Измеримо им затим притисак баждареним апаратом, да бисмо упоредили вредности, јер аутоматски апарати што иду на руку, у пракси углавном покажу погрешне резултате.
Кроз пројекат суграђане усмере у Службу патронаже, где по потреби, доносе свој апарат и проверавају да ли мери исправне вредности. Често греше и у томе што чим измере повишену вредност притиска одмах иду код лекара, а поента је да свакодневно прате бројке и да их евидентирају.
– На основу једног мерења не можемо извући закључак да ли је притисак повишен или не, потребно је спровести више мерења током неколико дана и писати добијене вредности, те уколико се деси да су оне често повишене, можемо сумњати да се ради о хипертензији – каже наша саговорница. – Стога смо направили картончиће за евиденцију и објаснили им како да пишу оно што измере, да би, када дођу до лекара, могли да прикажу стварно стање, на основу чега ће лекар моћи да процени ситуацију. Уколико се деси да притисак скочи, а особа нема учесталих високих вредности, онда она треба да зна да повеже тај скок с догађајем који се десио, јер људи треба да буду свесни навика које имају и које штетно утичу на појаву хипертензије. Важно је да знају правилну технику мерења крвног притиска, али и да примењују здраве навике у свакодневном животу.
Пројекат је, по њеним речима, био усмерен на све месне заједнице Новог Сада, али, с обзиром на то да Превентивни центар Дома здравља активно ради у граду, фокусирали су се на реализацију у приградским насељима. Одржане су 24 радионице у 20 месних заједница, а у Футогу, Бегечу, Сремској Каменици и на Парагову су поновљене, јер су мештани тих места били највише заинтересовани за сарадњу. План је био да се пројектом обухвати 400 становника, међутим, одзив је био далеко већи, на задовољство медицинских радника који су спроводили пројекат.
– Осим здравствене компонентне, овде је веома важна и социјална страна приче јер се они међусобно упознају, размењују навике и искуства, међусобно се повезују, и то је за њих веома важно пошто на радионице углавном долази старија популација – каже Недељковић.
И. Бакмаз
