По занимању графички дизајнер са мастером из цртања, Александар је изградио истоимени бренд, бавећи се примењеном уметношћу, стварајући пароле првенствено за беџеве, а касније их стављајући и на шоље, честитке и лептир-машне. Поред овога, бави се израдом логоа и брендинга за фирме, а у последње време се опробава и као ди-џеј.
Грађење свог првог и за сада главног бизниса, који је срећан спој уметности и предузетништва, започео је још пре 12 година, као студент са кутијом својих оригиналних беџева.
– Када бих ишао са неким да се видим, носио бих ту кутију беџева да се похвалим шта то ново радим – каже он, присећајући се својих првих корака. – И дан-данас ми буде лепо када се сетим прве куповине, то је мени била као планина велика ствар.
С временом су уследили и разнолики дизајни на лептир-машнама, које су биле најпопуларније између 2013. и 2015. године, а сада живе свој пензионерски живот. Од 2016. на беџевима су сем илустрација и пароле, од којих је прва „Нежно а јако”, која је првобитну популарност стекла на Инстаграму, објављена као дизајн у духу тадашње естетике друштвених мрежа. Међутим, прави бум уследио је када је свој производ смело понудио „Супермаркету”, концепту радњи на Дорћолу, који је прихватио његов производ.
– На самом почетку, особа врло значајна за афирмацију и медијску присутност био је Срђан Швељо, уз чију сам подршку и регистар мог рада брзо завршио на страницама тада савремених и модерних магазина – објашњава Топић. – Пароле су са беџева, којих, чини се, никад нема довољно, убрзо прешле и на шоље, мајице, честитке и увек тражене налепнице.
Иако Александар у свом раду никада није имао ментора, радо прима сугестије блиских људи и занима га шта његова публика жели да види, али је, како каже, научио да не може свима да удовољи и да му је у раду најбитније да има аутономију као уметник. То се огледа у чак седам самосталних изложби које има иза себе, а које воли да припреми „од А до Ш”. Такође, поред сталних, има и сезонске колекције.
– У свакој сезони сам имао нешто што је био врхунац мојих идеја и на шта сам најпоноснији, а ове године би то био зимски пројекат „Магичне пароле”, кутије са шљокицама и течношћу – објашњава он.
Како је уметник непресушне инспирације, најприродније стање за њега је стварање, тад је сасвим свој и највише му прија када то може да ради без притиска и рока. Како каже, никад није имао проблема са блокадом и кад год се осећао у неку руку заглављено, само се мењао смер у ком је ишао.
У последње време се опробава и као ди-џеј, а „врти” оно што назива урбани турбофолк у новосадском кафеу-књижари „Нублу”.
– Има та једна тачка када сте почетник, а наиван, и не знате да процените и у целом том ходу не стигнете ни да сумњате у себе – говори, неминовно се присећајући старих почетака, кроз узбудљиво искуство нових.
Александрови производи се могу пронаћи у „Уникатном кутку” (Трг младенаца 6), а могу се поручити онлајн, путем његове Инстаграм странице acamacacici.
Текст и фото: Н. Шолаја
