Он је напоменуо да, без обзира на то што се ради о патријарху, није реч о „црквеној књизи”. Аутор књиге је описао како је, као новинар „Дневника”, стигао на Косово и Метохију крајем турбулентних осамдесетих, и како је упознао патријарха Павла.
– Кад сам тамо отишао, ситуација је била тако трагична да се чинило да би било боље да нисам ни кренуо, и сетио сам се изреке „касно Марко на Косово стиже”... – рекао је између осталог Рандељ. – Сви знате како је био скроман и штедљив; сам је мењао јаке сијалице у Патријаршији за слабије, које мање троше. У луксузним, службеним аутомобилима које је добио, биле су кокошке које су легле јаја на кожним седиштима, док је он обилазио народ јавним саобраћајем или пешице, од села до села. При томе је подносио многа вређања и малтретирања. То је само такав човек, небески пешак, могао да истрпи. Такви се рађају једном у 500 година.
Писац сматра да смо патријарха Павла заправо сви познавали.
– Гледали смо га и ви и ја, онако скромног, на телевизијским екранима, бринули за његово здравље док је две године боравио на ВМА, а знало се да му се ближи крај – додао је Рандељ.
М. Вујачић
