Нажалост, не виђамо често пензионере који се држе за руке па нам таква ситуација може изазвати чуђење и емоције, како позитивне, тако и негативне за оне који можда пате, жале или просто желе љубав која ће заиста трајати и под старе дане.
Причу између те две наборане, али чврсто стиснуте руке на пешачком прелазу на Булевару ослобођења не знамо, али знамо да су се многи слатко осмехнули, подсетили на праве, а заборављене вредности, успорили и вероватно себи пожелели исто. Кажу „и у добру и у злу”, а Новосађани додају „и преко пешачког прелаза”, а ми се надамо „до краја живота”.
К. И. И.
