Сајлово добија археолошки парк, у току израда плана

Идеја стручњака Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада – проистекла на основу археолошких налаза приликом заштитних радова на трећој деоници Булевара Европе на Сајлову 2010. године – да се на делу тог подручја изгради Археолошки парк, на добром је путу да буде реализована.
arheoloski park sajlovo Zavod
Фото: Завод за заштиту споменика културе Новог Сада

Израда нацрта плана детаљне регулације простора планираног за археолошки парк, западно од Булевара Европе, јужно од Руменачког пута и југоисточно од улице уз Ново гробље, у току је и она је резултат заједничког рада стручњака из Завода за заштиту споменика културе и градских урбаниста.

„Археолошки парк ће бити изузетно важна културна тачка у Новом Саду, Војводини и Србији, могло би се рећи и у овом делу Југоисточне Европе“, каже директор градског Завода за заштиту споменика културе мр Синиша Јокић.

Додаје да је уграђен у Стратегију развоја културе града у периоду од 2016. до 2020. године.

„Сајлово је део града с великом концентрацијом археолошког наслеђа, што показује да је археолошка и културна баштина Новог Сада далеко већа него што се мислило. Управа за културу града и градоначелник Милош Вучевић препознали су значај и вредност тог подручја и подржали су идеју оснивања парка“, вели Јокић.

Говорећи о будућем парку у контексту титуле Европске престонице културе коју ће Нови Сад носити 2021. године, Јокић наглашава да не треба заборавити да цео град и околина морају бити укључени у пројекат, а не само центар с установама и институцијама као местима где се дашава култура.

„Култура се мора развијати и на периферији и археолошки парк ће бити стожер формирања те културне зоне заједно с летњиковцем бачких владика, задужбином највеће новосадске добротворке Марије Трандафил, у којој је сада Ветеринарски институт“,каже Јокић: „Тај кварт културе на северној периферији Новог Сада обухвата и касарну „Југовићево“ с аеродромом старијим од 100 година, те Ранжирну станицу, која представља индустријско наслеђе Новог Сада. Његова предност је и положај који га чини приступачним у саобраћајном погледу. Са садржајима који су планирани у њему, биће то изузетан туристички комплекс Новог Сада.“


Пронађене земунице, полуземунице...

На Сајлову су у некадашњим објектима дрвене и земљане архитектуре, грађеним од природних материјала у техници плетера и лепа, у складу с окружењем, пронађене земунице, полуземунице, остаци надземних кућа, с помоћним објектима у окућницама економских и комуналних функција и веома богат фонд покретних налаза – употребних предмета, занатских производа, делова покућства, прилога у гробовима, статусних симбола... који пружају изузетно значајне и драгоцене податке о начину и организацији живота некадашњих становника данашњег Новог Сада.

Геомагентним истраживањима су мапиране зоне испод земље где се налазе покретни налази. Захваљујући значајним археолошким ископинама, покренута је и процедура за утврђивање за културно добро.


По речима археолога-конзерватора Душанке Веселинов, за коју у Заводу за заштиту споменика културе кажу да је идејни творац парка, замишљено је да он буде унутар граница вишеслојног археолошког локалитета Сајлово и обухвата део простора посебних културних вредности у остацима природног окружења.

„Заштитним археолошким истраживањима, која су спроведена пре изградње III и IV деонице Булевара Европе, на Сајлову је утврђено постојање великог и добро очуваног вишеслојног археолошког локалитета који се распростире на више од 50 хектара, с остацима материјалне културе насељавања у континуитету, од раног неолита и појаве земљорадње на простору Панонске низије, кроз млађе камено, бакарно, бронзано и гвоздено доба, преко раних историјских, касноантичких и раносредњовековних остатака, до позног средњег и новог века“, истиче Душанка Веселинов.

Додаје да је налазиште веома значајно и представља изванредан простор на основу великог потенцијала археолошких налаза, величине, геоморфолошких карактеристика, положаја, окружења, велике густине археолошких објеката и богатог фонда покретних налаза.

Предвиђено је да парк буде на најрепрезентативнијем делу археолошког локалитета, то јест на сегменту некадашње старе високе обале Дунава, испод које су очувани остаци рита, забареног подручја, трстика и шумарак, станиште заштићених и строго заштићених врста од националног значаја.

„То неће бити парк попут Виминацијума и Сирмијума, где имамо римско наслеђе, односно чврсту архитектуру, то ће бити парк с наслеђем из природног окружења. Један од првих тог типа налази се поред Будимпеште. Такви паркови имају важну образовну улугу и доносе добробит свакој заједници“, објашњава Душанка Веселинов.

Фото: Завод за заштиту споменика културе Новог Сада

Површина комплекса износиће 12 хектара и на њему је планиран музеј с тргом и простором за изложбе на отвореном. По речима Душанке Веселинов, биће то реперзентативна зграда на улазу у Нови Сад са свих праваца. Предвиђени су паркинзи, сервисне станице, пултови, пешачка стаза која ће омогућити шетњу кроз време.

„Идеја је да се прикаже начин живота на овом простору из тог низа дугог више од седам миленијума. На самом крају простора предвиђеног за градњу комплекса планиран је истраживачки центар с радионицама, лабораторијама за обраду археолошких налаза, депоима. На највећем сегменту обале замишљено је да буде место за приказ реконструкције археолошког налаза“, напомиње Душанка Веселинов.

З. Милосављевић

 

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести