Некада је била на Черевићком дунавцу, постављена у времену између два рата у недостатку пута. Постојала је турска калдрма и људима је било незгодно да иду на пијацу, али је због развоја друмског саобраћаја шездесетих година престала да ради. Међутим, током бомбардовања поново се јавила потреба за скелом, јер су пали сви новосадски мостови и Милош Винце је поново запловио Дунавом.
– Становници Нештина и Визића, с територије Бачке Паланке, доста користе скелу, не би ли премостили Дунав и тиме избегли пасошку контролу на граничном прелазу Србија–Хрватска, те у великој мери скратили пут између Бачке и Срема – рекао је Винце. – Такође, долазе путници са северозападне и западне магистрале, односно од Бачког Брега, Мађарске и слично. Нужно зло је натерало људе да користе скелу, нема се ни пара, цена горива нон-стоп скаче, па људи калкулишу на све начине како да уштеде и скрате сваки могући километар, што нама одговара, јер имамо посла.
Како је рекао наш саговорник, скела има туристички потенцијал, јер спаја Срем и Бачку па туристи имају прилику да обиђу села са обе стране Дунава, као и национални парк Фрушку гору. Планинари дођу аутобусом до окретнице у Бегечу и одатле пређу Дунав скелом, шетају Сремом и врате се у Нови Сад. Много значи и околним селима. Скелу користе и бициклисти и бајкери, али и војска и гранична полиција.
– Носивост скеле је 14 тона, на њу може да стане шест аутомобила, а највише вози лети, када имамо и по 20 обрта – рекао је Винце. – Радимо по зимском и летњем времену, односно од сванућа до мрака, јер службена забрана ноћне вожње важи на свим пловним путевима. Зими радимо од 7 до 17 часова, а лети је радно време продужено до 20 сати. Када су неке манифестације, попут грожђебала, онда изађемо у сусрет и направимо још једну-две туре више.
Сама локација скелског прелаза, ако меримо по километру Дунава, носи ознаке 1275–200 и 1275–700, а мери се од ушћа до извора, односно налази се на релацији Бегеч–Баноштор. На скелу се не чека дуже од 10 минута, а цене нису мењане шест година. За путнике превоз је 50 динара, за бицикле 100, затим 300 динара по аутомобилу, док је за теретни камион до шест тона цена 600 динара, јер заузме два аутомобилска места.
Према Винцеовим речима, скела не може да плови у ситуацијама када су магла, лед и јак ветар. Такође, при високом водостају Дунава, када прети његово изливање, скела мора да мирује, док низак водостај не представља проблем.
– Током бомбардовања 1999. године био сам дежурни скелар због болнице и телевизије, и тада је скела била код ПТТ одмаралишта на Рибарцу, ту смо пробили пут и возили преко на сремскокаменички Институт – рекао је Винце. – После бомбардовања, када је постављен понтонски мост и оспособљен за саобраћај, рекли су ми да потреба за скелом постоји, али не тако близу Новом Саду, и војска ми је уступила овај службени прилаз на коришћење, који представља војну рампу. У том периоду колона за скелу простирала се до насипа.
И. Миклоши
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
