У мору дивних и вредних Кисачана је и симпатични и љубазни 75-годишњи Павел, који од 2013. године израђује мале дрвене столице за сву децу која се роде у Кисачу. Он породицама саветује да не треба да остану на једном детету. Свима који да послушају, на посебном бициклу стиже Павел, а у корпи поклон за друго дете – столица у облику црвеног срца.
– Нека се само рађа, ја ћу некако стићи, док је здравља, нема бриге – казао је са смешком Грња. – Ја то радим из љубави! Када однесем столице, деца то још не знају јер имају само месец или два, али родитељи знају, и они то цене. Кад одем на утакмицу, жене ме стално зову да видим децу па тако целу утакмицу проведем гледајући децу.
Павел Грња је столар цео живот, а на то га је подстакла фамилија, која је, како каже, била столарска те је и он тај занат веома лако заволео.
– Ујак ми је становао ту, а ја иза баште, па сам увек долазио код њега јер је имао малу радионицу где смо увек нешто заједно радили – објаснио је наш саговорник. – Почео сам да учим 1961. године ту, у „Јавору”, и одатле сам отишао и у пензију. Пре столица сам свашта правио: прозоре, врата, столове, а сада углавном само поправљам ако некоме нешто треба и израђујем столице.
Мале столице за децу Павел прави од отпада или палета. Он је навео да му понестаје материјала те да ће тражити од Града да му дају, а ако то није могуће, онда ће, како каже, смислити нешто друго јер за децу столица мора бити. Павелови слатки дрвени поклони нашли су се и у Словачкој, а рођење малог Мартина било је главни разлог за израду прве столичице.
– Мом рођаку се родио унук и кажем жени: „Ја ћу нашем Мартину да направим столицу коју још нико нема”. Направио сам је и однео, а они су се одушевили те сам дошао кући и рекао жени: „Од данас свој деци која се роде у Кисачу правим столице попут те” – испричао је Павел.
Он сваки дан проводи радећи нешто у радионици, осим недељом, када носи деци столице. О новорођенчади се увек некако сазна, а донедавно је имао и једног пекара који му је увек на улици довикивао ко треба да се породи или ко се већ породио. Павел Грња углавном све ради сам, осим фарбања, у чему му помаже супруга Зузана, с којом је у браку 51 годину. Након што је нагласио проведене године у браку, на питање шта је потребно за успешан брак, Павел се слатко насмејао.
– Треба једно другом увек попуштати – открио је Павел. – Много се код нас растају. Ако су обоје тврдоглавни – онда не ваља. У браку мора бити један паметан и један глуп, а тај глуп сам ја. Попуштам увек. (смех)
Вицкасти Павел нам се похвалио да га здравље служи те да лекове не пије, али да ракију и бели лук конзумира у границама, јер је то, како каже, прави антибиотик. Осим тога, не воли да ленчари.
– Ја ујутру устанем чим се пробудим, одмах, нема ленчарења, не могу ја то – казао је Павел Грња. – Онда оставим бабу да спава, а ја лепо одем у радионицу и увек имам нешто ручно да радим да не бих машином жврљао. Онда баба устане и скува кафу па је попијемо заједно и онда свако иде својим послом. Она одржава цвеће и башту, што се и види, а ја јој само припремим воду за заливање. Међусобно се помажемо, а поклањање столица ми причињава велику срећу.
К. Ивковић Ивандекић
Фото: Ф. Бакић
Пројекат „Приградска насеља – од оснивања до будућности” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац
