Војводина је, додао је, место где су најлепши манастири, место с прелепим римокатоличким црквама, двема великим синагогама, од којих је суботичка друга по величини у Европи и истовремено огроман туристички потенцијал, а новосадска полигон за извођење многобројних културних дешавања, и чак с неколико џамија.
До сада ти потенцијали нису били посматрани систематски. Наша идеја је да, заједно с Карловачком богословијом и свима који буду желели да се укључе у то, направимо стратегију развоја верског туризма у Војводини и онда кроз акционе планове идемо корак по корак ка томе да то буде један општеприхваћен вид туризма и део укупне туристичке понуде Војводине, поручио је.
Иванишевић је нагласио да Војводина мора да понуди много да би туристи могли да пронађу у том мноштву себе, односно оно што им је интересантно, и додао да је чињеница да су многи у време пандемије коронавируса открили Србију и Војводину, и запитао се да ли је морало то да нам се деси да бисмо упознали земљу у којој смо се родили и из које потичемо.
Зато хоћемо стратешки да приступимо туризму да Војводина и Карловци не буду место где се проводи једна дан него где се проводи цео годишњи одмор и да туристи из Србије не троше новац у иностранству него да га, заједно с великим бројем страних посетилаца који ће сигурно доћи када врло систематично обрадимо ту тему, троше у Србији, напоменуо је Иванишевић.
Како је додао, Карловци су једно од места на која сви треба да дођу. То су места где се хода по историји и где се доживљава историја, и мислим да је важно пре свега да се традиција свих вероисповести сачува. Као што каже песма „без њих ће нас ветрови одувати”, традиција је нешто што нас веже за тло одакле смо дошли и где јесмо, казао је.
Ректор Богословије „Свети Арсеније” протојереј Јован Милановић је истакао да Сремски Карловци имају све предуслове за развој верског туризма, и изнео податак према интерној евиденцији од пре неколико година, да је само карловачку Саборну цркву, једну од најлепших у Војводини и на ширем подручју, посетило 180.000 људи. Уз тај храм, навео је и друге објекте као што су Патријаршијски двор с музејском ризницом СПЦ, Доња црква, Горња црква с горбницама патријараха који су подигли Карловце – Георгија Бранковића и Лукијана Богдановића, незаобилазна Капела мира, манастири Крушедол и Велика Ремета на десетак минута вожње од Карловаца, као огромне потенцијале верског туризма.
Моја намера није да од Богословије направим туристички производ, рекао је ректор Јован Милановић говорећи о пројекту спомен-собе, који је лане наишао на одобравање ресорног покрајинског секретаријата.
По његовим речима, образовање јесте и остаће њена основна функција, али поред редовних активности, моћи ће и то да пружи. Захваљујући покретању такве иницијативе, ми добијамо могућност да се посветимо рестаурацији раритетних књига, икона, црквених и богослужбених предмета, уџбеника, приручника и помагала. Соба би требало да се састоји из два дела. Први би имао изложбену функцију и у њему би били приказани различити експонати и представљени најважнији предмети, попут пчеларства, а у другој просторији ће бити реконструисана учионица из ранијих времена с аутентичним скамијама, казао је Милановић.
Карловци би у том смислу могли бити центар верског туризма, рекао је ректор Богословије
По његовим речима, то је потенцијал од којег сви могу имати користи.
Милановић је, упознавши Иванишевића и његове сараднике с богатом прошлошћу школе, њеном некадашњом и садашњом мисијом, објаснио гостима детаље пројекта који предвиђа да се у згради отвори спомен-соба по угледу на ризнице какве постоје у свету, а у којој ће се презентовати јавности вредности које она поседује.
З Милосављевић
