Тако је било и ове године. Од њих 120 колико их је 1952. положило матуру, овог пута на састанак дошло је њих четворо – Лепосава Кузмановић удата Чупић, Милинка Маглов удата Вукадиновић, Павле Врбашки и мр Бошко Брзић.
- На овогодишњем јунском сусрету пао је други договор – каже са смешком Бошко Брзић, аутор књиге посвећене генерацији матураната којој сам припада, издатој 2002. године поводом пола века од испита зрелости. – Нећемо више преговарати о сусретима, ко може да дође, нека дође, а ко буде једини, не мора више ни долазити.
Након окупљања крај најпопуларније карловачке чесме, запутили су се у ресторан „Дунав” где су наставили разговор и присећање на школске дане. Брзић каже да им се настава одвијала у супротној смени од гимназијалаца, али да су сви врло добро познавали и дружили. Детаљно о школовању и учитељевању оставио је трајну белешку у својој књизи. У њој је забележено и да је Лепосава, која је, била део „луде четворке” која је дошла овог јуна у Карловце да прослави 67 година од матуре, била са ђацима гост Јосипа Броза Тита 1956. У књизи су сачуване и анегдоте из школских клупа, сећања с екскурзија, заједничке и појединачне фотографије и биографије, али и цртежи Бошка Брзића који, признаје да му је животна жеља била да се бави сликарством, али да је под очевим утицајем одабрао учитељску школу, међутим, заволео је тај позив и сматра је највећом љубављу после своје супруге.
З. Мл.
