регионалног истраживања “Распрострањеност феномена деце укључене у живот и/или рад на улици”. Овај пројекат заједнички реализују Екуменска хуманитарна организација из Новог Сада у сарадњи са међународном организацијом “Спасимо децу”, а циљ састанка био је да се прикупе најновији подаци из праксе и размене искуства са стручњацима из надлежних органа управе и установа, како би се што боље сагледао тренутни положај ове деце, која спадају у изразито рањиву друштвену групу.
Отварањем свратишта за децу улице у Новом Саду олакшао се живот малишанима улице, међутим, његов капацитет и обим услуга недовољни су у односу на стварни број деце укључене у живот или рад на улици. Чак се процењује да је у појединим периодима године број деце која живе или раде на улицама града, бар двоструко већи у односу на број деце која користе услуге свратишта.
Како је наглашено, у Нови Сад деца долазе из других места ради просјачења и друге врсте рада на улици. Осим што би сличне установе требало успоставити и у другим, нарочито пограничним градовима, на фокус групи је констатовано да у прописима Републике Србије деца која живе и/или раде на улици и даље нису препозната као посебно рањива категорија становништва.
Посебан проблем представља чињеница да ова деца долазе из сиромашних и социјално угрожених породица, чији чланови немају пријављено пребивалиште и међу којима је уз то веома изражен и патријархални образац међусобних односа. У таквим породицама мушкарци, као супружници и очеви, злоупотребљавају своју надмоћ тако што жене и децу приморавају на прошњу или друге врсте рада на улици. Чак и када се обрате центрима за социјални рад и када њихови предмети доспеју пред правосудне органе, ове жене, будући неуке и ускраћене за услуге служби бесплатне правне помоћи, не успевају да остваре своја законом загарантована права, нити да заштите себе и своју децу.
Самим тим оне и њихова деца бивају поново враћени у зачарани круг неинформисаности, немаштине и насиља, обрасца који ће се без ефикасног поступања институција понављати из генерације у генерацију. Уз препознавање деце и младих који живе и/или раде на улици у просписима и координисано поступање институција, учесници фокус групе сматрају да би успостављање ефикасног система бесплатне правне помоћи, којем би приступ имали и родитељи, нарочито мајке ове деце и млади суочени са овим проблемом, у значајној мери допринело унапређењу остваривања и заштите права ове нарочито рањиве друштвене групе.
Уз представнике Покрајинског завода за социјалну заштиту, неколико центра за социјални рад, Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља “Нови Сад” и Полицијске управе Нови Сад, у раду фокус групе учествовале су и представнице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
А.Б.
