Тај документ показао је да је током првих девет месеци ове године укупан приход градске касе готово 15,8 милијарди динара, што са 6,163 милијарди пренетих из ранијих година, чини близу 22 милијарде, колико се до септембра слило у градски буyет.
Приходи и примања остварени су с 90,8 одсто у односу на деветомесечни план. Текући приходи остварени су у истом проценту, док су у односу на исти период прошле године већи 8,5 одсто. У оквиру текућих прихода, порези су наплаћени с 95,3 одсто планираног, стигло је и 76,8 одсто новца од донација, помоћи и трансфера, а други приходи су остварени с 85 одсто од деветомесечне пројекције.
Расходи буyета у том периоду износили су око 14,1 милијарди динара, што је 48,1 одсто планираних трошкова за целу годину. Текући расходи учествују с готово 80 одсто у укупним трошковима новосадског буyета, односно с око 11,3 милијарди динара, док су капитални расходи с 2,7 милијарде на 18,9 одсто. Остатак расхода чине издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине. У обраложењу Извештаја наводи се да се однос између текућих и капиталних расхода мења, ако се, да би се реално приказала капитална потрошња, капиталним трошковима дода и новац утрошен за капиталне субвенције, за капиталне трансфере осталим нивоима власти, за капиталне дотације организацијама за обавезно социјално осигурање и за остале капиталне дотације и трансфере. Тако гледано, капитална потрошња чини 26,6 одсто укупно утрошених пара, а текућа потрошња 72,2 одсто.
Из Градске управе за финансије навели су да је и даље приметан тренд да Град боље и брже троши на текуће расходе, те је, укупно гледано, та потрошња до септембра остварена с 51 одсто од годишњег плана. За набавку земљишта, зграда и сличне инвестиције из градског буyета пак током првих девет месеци ове године издвојено 39,2 одсто планираног новца. Укупна потрошња до септембра била је 2,3 одсто већа него у истом периоду лане, док су текући расходи били 7,2 одсто већи, а улагања у нефинансијску имовину (земљиште) 14,4 одсто мања. Значајно је и повећање расхода за социјално осигурање и социјалну заштиту од 61,1 одсто у овом периоду.
Како образлажу из Управе, раскорак између планираног и оствареног настао је углавном из процедуралних разлога јер се поједине јавне набавке нису завршиле до закључења Извештаја, плате нису обрачунате и слично. Такође, наводе и да се до краја године очекује боља реализација буyета, поготову по питању капиталних расхода.
С. Кр.
