Овај древни хришћански обичај, обновљен је у Карловцима 2001. године на иницијативу Јосипа Варге, а до прекида је дошло седамдесетих година прошлог века.
Костимирани верници – убучени у одоре римских легионара са копљима у рукама, на Велики петак се окупе, изаберу најпре разводника, који је први међу једнакима, и од 15 сати, када је Исус Христ разапет, чувају његов гроб све до суботе увече, односно његовог васкрснућа. Смењују се отприлике на пола сата, дефилујући кроз цркву и заузимајући своја места. У суботу увече, после оглашавања звона, када почну да се певају ускршње песме, стражари крену ка олтару, седну у први ред као почасна стража и дочекују Ускрс.
Некада су верници, према Варгиним речима, чували гроб и ноћу, али како се њихов број смањио, то се више не чини без прекида 24 сата. Последњих неколико година стражари излазе испред цркве, што прдставља атракцију за туристе.
– Овај обичај брижно су неговали добровољни ватрогасци у Карловцима, дежурајући по целу ноћ крај гроба. Од 2001. године, када смо обновили обичај, 85 људи је стражарило у цркви – каже Варга.
Чување Христовог гроба је древни хришћански обичај и представља део ускршњих обреда. Потиче из Јерусалима, али мало где у свету се одржао. На хрватском приморју се овај обичај назива жудије, а у ближој околини негују га у Батајници у православној цркви.
Прошле године због епидемије коронавируса у Карловцима је одржан у смањеном обиму.
Зорица Милосављевић
