У „Шкрипа пабу” одржан први „Шкрипа базар”

На првом оваквом базару у том простору осам предузетница изложило је уникатне радове, гардеробу, графике, торбе од најразличитијих материјала, шешире и сличне ручно рађене ситнице, које су, упркос времену, већ у првим сатима привукле посетиоце. Базар је, у сарадњи са „Шкрипа пабом”, организовало Удружење „Метафора студио”.

– Желимо међусобно да се упознамо, представимо своје производе и пронађемо пут до оних које то занима – објашњава оснивачица Удружења „Метафора студио” Исидора Адлешић. – Мислим да је током последњих неколико година све више оних који одлучују да покрену сопствени бизнис, без обзира на то да ли је реч о ручним радовима или другој врсти производа. Сматрам да је веома важно подржати мале произвођаче, не мора то да буде само путем куповине, значајно је и ширење информација, дељење на друштвеним мрежама, посета базарима... Све то доприноси већем броју посетилаца. Улажемо труд, волимо то што радимо и радујемо се свакој сарадњи.

Међусобна подршка у женском предузетништву све је видљивија, потврдила је и једна од учесница базара Милица Јовановић, која је представила торбе свог бренда „Опосум бегс”. Ипак, сматра да је, без обзира на велико интересовање, цена уникатних производа још увек висока за наше стандарде и купци често не могу да их приуште.

– Торбе су ми најинспиративније, правим уникатне – каже Милица. – Свака је уникат јер имам много идеја и немогуће их је поновити. Правим их од материјала који су у ведрим, маштовитим и шареним тоновима, а материјале купујем на својим путовањима. Продавнице материјала су ми на свим дестинацијама главна атракција, па су тако, поред Београда и Новог Сада, тканине стигле из Рима, Солуна и Будимпеште. У последње време торбе сам почела да правим и од перлица. То је дуготрајан процес, а често је међу перлицама скривена нека порука. За сваку своју торбу промишљам како би најбоље изгледала, трудим се да је што боље скројим и да буде што квалитетнија. Поред исписаних, при самом погледу на торбицу, порука може да буде и уложен труд, надам се да се то види.

Текст и фото: Б. Павковић