„Ово село је имало доста земље и мештани су били вредни, размишљали су о својој деци па су гледали да им омогуће да купе стан у Новом Саду. Степановићево данас има око 700 домаћинстава, али је осипање младих велико. Они који су остали, помало су неактивни. Они би да све добију на готово. Вероватно је живот у граду много лепши и лакши, али и ми овде имамо све услове.“
Мештани Степановићева се махом баве пољопривредом, иако је, по речима председника Савета МЗ, остало десетак оних који самостално обрађују земљу. Наш саговорник додаје да је њихова месна заједница некада могла да помогне у развоју одређених идеја младих, али и других мештана, међутим, данас је то другачије. Сада су, каже Абрамовић, једино у позицији да од Града траже да им помогне и уложи новац у одређене пројекте за развој села.
„Раније смо, рецимо, сами уплаћивали 120 динара месечно преко „Информатике” за комуналног радника који нам је одржавао гробље и центар села“, прича наш саговорник.
„Од тог новца смо могли редовно да му дамо плату за тај посао. Сваке године смо куповали косачицу и тример да има све услове за рад. Били су задовољни и мештани села јер су видели да се нешто ради. Дешавало се да нам преостане пара од тих 120 динара, па смо сваке године куповали пакетиће, који су деци дењени у цркви. Сад су нам укинули и тај рачун, а ја као председник једино могу да идем у Град да их молим да нам ураде нешто.“
„Организујемо и радне акције и увек се народ ангажује, тако смо на гробљу недавно изливалали стазе када смо добили нешто шљунка и цемента и нећете веровати, нас 35 је дошло да обави тако једноставан посао“, казао је кроз смех Вељко Абрамовић.
В. Бијелић
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
