По Гагићевим речима, прве три године чланови су углавном посветили обиласцима културних манифестација да би видели на који начин могу помоћи у очувању традиције, шта раде друга удружења, који су изазови и колико удружења међусобно сарађује.
– Дошли смо до закључка да српско-руска удружења раде по принципу „свако за себе, а нико за све“ – казао је Гагић. – То нас је подстакло да оснујемо Свесловенски савез, који би објединио сва удружења у Србији.
Додао је да су многи били скептични да ће успети у тој намери. Због тога је одлучио да „не седи скрштених руку“, чекакјући да се друштва сама организују, већ је одлучио да иде од насеља до насеља да би упознао друге с том идејом уједињавања и да би добио консензус за формирање Савеза. Оснивачка скупштина Свесловенског савеза одржана је средином 2016. године у Београду, када је за председницу изабрана новинарка Драгана Кузмановић.
– Од позвана 34 удружења само се једно није одазвало, што је велики успех – казао је Гагић, и додао је било битно да свако удружење задржи специфичности по којима је познато, односно да се не стопе у једно. – Основни циљ Савеза је да продуби духовну, културну и научну сарадњу између српског, руског, белоруског и других словенских народа.
Он је навео да многи у први мах помисле да се ради о политичком удружењу. Међутим, нагалашава да је фокус искључиво на представљању богате културе словенских народа. Зато не чуди што Свесловенски савез до сада има 68 удружења, а оснивачи су путем њега успели да умреже Србију, Црну Гору и Републику Српску.
С. К-ч
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
