Шесторо студената сценске архитектуре, технике и дизајна осмислили су уметничке инсталације, које су, без објаве комшијама, постављали у намери да их примети ко год туда прође у свакодневној шетњи. На крају децембра било их је укупно седам, поводом седам година фестивала „Добродошли на Насеље”.
– Желели смо мало да развеселимо и охрабримо комшилук усред целе ситуације и већ на почетку реакције су биле позитивне – објаснила је организаторка уметничких програма Удружења грађана „Ново културно насеље” Татјана Матеша. – Идеја је да промовишемо младе уметнике, а њих подстакнемо да се отворе ка заједници, ту прикажу своје стваралаштво и привуку публику. Желимо да схвате да за такве подухвате не морају искључиво да аплицирају за галеријски простор, него могу да измисле свој музеј на специфичној локацији, где ће доћи управо та публика. Проводећи време на Новом насељу, ти млади уметници упознали су људе, архитектуру и културу чувене периферије нашег града, те су својим делима покушали да одговоре на тему заједништва у овим тешким временима, користећи кључне речи – солидарност, мир, толеранциа и хуманост у заједници.
У парку међу брезама пролазнике ће дочекати неколицина дрвених кућа за птице на гранама дрвећа, које су дело Милице Сурутке, потом мноштво папирних авиона које је направио Никола Стојадиновић, док су у малом летњиковцу распоређени планови, белешке и илустрације Саре Агић, која учествује у планирању активности Удружења грађана „Ново културно насеље”, те је том инсталацијом приказала шта све претходи уметничком делу и догађајима. Предраг Вељковић је своје дело назвао „Транспарентност”, а у оквиру њега је на две плексиглас-фолије приказао мотиве прошлости и будућности „Новог културног насеља”. Уметничка инсталација Јелене Иванчевић приказује и критикује еколошку неосвешћеност, а последња постављена инсталација је дело Саре Дедић – карактеристична новогодишња јелка чији су украси колажи фотографија на којима је приказана година за нама.
Идеја је да промовишемо младе уметнике, а њих подстакнемо да се отворе ка заједници, ту прикажу своје стваралаштво и привуку публику (Татјана Матеша)
– Моје дело представља прво сећање на детињство које сам провео на Новом насељу – открива Никола Стојадиновић. – Комшија ме је учио да правим авиончиће од папира, а они су за мене симбол игре и детињства, заправо, једноставности која је тада постојала. Уједно сам био инспирисан авионима који светле летећи током ноћи и који ме асоцирају на звезде падалице и замишљене жеље, па на инсталацији коју сам направио авиончићи светле. С обзиром на то да је реч о сећању на детињство, а у овом крају има много деце, папирне авиончиће могу да узму и да се њима играју, што ми је било једнако значајно.
Уметничке инсталације биће постављене у парку међу брезама и током јануара, а у плану је и наставак сличне тематике.
Б. Павковић
