Како је рекла инжењерка пејзажне архитектуре и председница УГ Креативне индустрије „Виридис” Тамара Анђелковић, дугогодишња активисткиња на унапређењу квалитета животне средине и положаја младих у Србији, на тај дан је важно причати о томе како здрав стил живота у граду није немогућ и да свако од нас, барем ако има терасу, може узгајати сопствено мини поврће и воће.
– На тај начин можемо допринети бољем животу у граду јер треба изузетно мислити на своје здравље, што нам је и тема дискусије, а Дан заштите биодиверзитета је идеално време за то – казала је Тамара Анђелковић. – Природа је нешто што нас окружује, иако живимо у овим урбаним окружењима, а нама је драго што имамо прилику да упутимо људе у причу о томе како да утичу на квалитет свог живота.
Панел-дискусија је била подељена у два дела. У првом је обухватала разговор са стручњацима – пејзажним архитектима, архитектима и биолозима. Затим се дискутовало о документованим сећањима грађана о томе како су неке јавне површине, на којима су данас зграде, тржни центри и сличне грађевине, користили за сађење воћа и поврћа.
– На пример, некада су баш у ово време вадили млади кромпир, који ми данас купујемо у маркету – казала је Тамара Анђелковић. – Други део панела је подразумевао радионицу едукативног типа, коју је водио инжењер пејзажне архитектуре Борис Зоран Димитријевић. С присутнима је прелазио тематику урбаних башта. На тај начин су учесници добили прилику да уз стручну помоћ и консултацију направе пројекте одређених површина у граду које би одговарале урбаним баштама.
Организатор „Виридис”
Организатор догађаја било је Удружење грађана Креативна индустрија „Виридис”. Тема је део пројекта „Покрет за урбане баште” који се реализује уз подршку Фондације „Нови Сад 2021”.
Како каже наша саговорница, у Новом Саду је прилично тешко реализовати урбане баште, а био је прави изазов наћи људе који их практикују. Некада је постојала група грађана која се организовала да их уређује, и то баш на начин на који урбано баштованство функционише. С њом се сложио и инжењер архитектуре и истраживач на Факултету техничких наука Миљан Шуњевић, један од учесника панела, и то по питању непостојања урбаних башта у нашем граду.
– Оне генерално нису заступљене, а да би тако нешто почело да се практикује, неопходно је да постоји законска регулатива – казао је Шуњевић. – То је тренд који прате сви велики европски градови, а код нас је то још увек на маргинама. Надам се да ће то у будућем периоду бити промењено.
По његовим речима, урбане баште представљају део зелене архитектуре, а она је виши спектар размишљања о околини и здравом животу људи. Узгајање урбане баште помаже људима да пронађу додатне изворе прихода, учине нешто боље за своју заједницу јер се међусобно могу повезати, приближити и почети се више дружити и комуницирати.
И. Миклоши
