Одличан је за развој, како костију, тако и мишића код младих, док је за сениоре врло користан за очување кондиције. Друга важна ствар је да су тренинзи напољу, у природном окружењу, а познато је да природа доприноси психичком и менталном миру.
– Напољу смо, на Дунаву, а када дође зима, реализујемо тренинге унутра и имамо изванредне услове за то – каже Јовановић. – Препорука је да људи или деца која имају проблема са астмом бораве уз воду или на води, стога је веслање одличан избор. Спорт је тимски, тако да деца од малих ногу уче да сарађују. То је важно у овом спорту јер веслачи морају бити синхронизовани, сједињени са својим веслом и чамцем, да би створили хармонично кретање по води. Ми волимо да им кажемо да чамац који има више веслача иде онолико брзо колико иде најспорији члан екипе. Стога нема звезда у тиму, нема резерви које седе на клупи, сви учествују, доприносе и сви су победници.
Како каже, веслање се карактерише као базичан спорт јер, осим што подједнако развија цело тело, може се радити индивидуално мерење веслача, те се, у складу с тим, тренинзи прилагоде сваком понаособ. Тако се заједничким снагама могу остварити одлични резултати.
– Што се тиче физичког развоја, веслање је спорт снаге и издржљивости – прича тренер. – Наша трка за млађе узрасте иде на километар, а за све остале на два. На стази има око 250 завеслаја, а снага по једном завеслају варира у зависности од узраста. За те млађе категорије буде око 20 килограма по завеслају. Значи, они практично 250 пута пренесу по 20 килограма силе рада на весло и чамац. Зато је то спорт снаге и издржљивости, необична мешавина, корисна за цело тело. Највише су ангажоване ноге, око 60 одсто, затим труп, који чини око 30 одсто, а остатак иде на снагу руку и раменог појаса.
По речима тренера Јовановића, важно је истаћи и дисциплину као ментални аспекат развоја, јер су тренинзи на Дунаву, који је пловни пут, моћна река која не прашта грешке. Битно је усадити им навику када се долази на тренинге, када се они завршавају, како се одвијају, а такође се брзо научи да је веслање тимски спорт и не постоје пречице.
Петнаестогодишњи Немања Кесић почео је да тренира веслање пре две године и за то време,је са својом екипом освојио десетине медаља на разним такмичењима.
– Прво такмичење ми је било Државно првенство и тада смо били четврти у четверцу скул, а освојили смо треће место и на првом Купу Србије и у Омладинској лиги – каже Немања. – Поносан сам на све успехе, трке иду на 2.000 метара и треба то издржати, ради цело тело и сви мишићи, али не жалим се.
Како каже, уз дружење на тренинзима, под отвореним небом, на Дунаву и свежем ваздуху, ништа му не пада тешко. Једва чека да осване ново јутро, када ће сести на свој бицикл и „одверглати” ка Дунаву, да би тренирао и уживао у складу с природом, заједно са својим тимом и тренерима.
И. Бакмаз
