– Нисмо имали прилике да се састајемо прошле године због коронавируса, па је доста активности које смо планирали изостало, а сада је лето, па су сада многи на одмору – рекла је Мара Петојевић. – На јесен желимо да будемо активнији и учествујемо на изложбама и базарима, али проблем настаје када треба да их позовемо назад јер немамо своје просторије.
Стари занати специјалност су ових жена, а идеја у Удружењу не мањка, те како Мара прича, у плану је и манифестација “Џемијада”, која би се одржавала у јесењем периоду, а на којој би се овај воћарско-виноградарски крај представио у правом светлу. Како деца више немају домаћинство у школама као предмет, уколико им родитељи или бабе нису вешти, они немају где да науче основе.
– Намера Удружења је да децу подстакене да науче ручни рад јер интересовање постоји, али немају више домаћинство као предмет, па немају од кога да науче – објаснила је Мара. – У неколико наврата смо пре проба фолклора у КУД-у “Виноградар” правили мале радионице за децу и њима је то било веома занимљиво, па су изразили жељу да пробају и сами и ми смо им донели игле и конце и учили су са нама.
Како наша саговорница прича, деца наилазе на проблем већ приликом увлачења конца у иглу, па су вежбе старих заната добре и за развијање фине моторике малишана. Курсеви за децу би требало да почну на јесен, независно од тога да ли ово Удружење има просторије или не.
– Треба да се искористи прилика и пренесе знање омладини, док још увек има нас старијих у селу који то можемо – казала је Мара Петојевић. – Када то урадимо, остаје нада да ће њих то довољно интересовати да запамте и пренесу научено својим потомцима. До тада, Удружење је ту да штити и одржава традицију подучавајући младе.
Доказ да у младе треба имати поверења је и Марина унука Емилија, која је још у вртићу учила од своје баке да шије, а како Мара каже, наследила је таленат и зна нешто и о штрикању и о везу. Поред капа, шалова, рукавица, прслука и џемпера, Мара и њене колегинице из Удружења праве и хаљине и друге ручне радове.
– Имам велику жељу и да научимо децу да праве котарице, онако како је то некада мој отац радио, а како је и мене научио – рекла је Мара Петојевић. – У котарицама се некада носило воће и друге намирнице, али су их замениле кесе.
Ипак, Мара Петојевић верује да је разлог за нестанак котарица из свакодневне употребе тај што их нема довољно, те се нада да ће се то изменити када почну поново да се производе.
Д. Андулајевић
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
