Орнитолози ДЗППС-а прате овај напуштен објекат још од 2014. када је први пар белих рода изградио своје гнездо на стубовима и гредама висине 20 метара, а са посебном пажњом од 2017. када је избројано осам гнезда. Од тада, број белих рода на овој локацији стално расте, па је 2022. године избројано 31 гнездо. Међутим, ове године је забележен невероватан пораст, те колонија сада броји чак 52 гнезда, а готово сва су заузета и у њима су младунци са родитељима.
У прилог размерама и значају ове колоније, говори и податак да је на територији целе Србије, у последњем националном попису белих рода спроведеном 2014. и 2015. године избројано око 1.350 гнезда, од чега их је у Војводини било око 1.100. Тада се на територији града Новог Сада гнездило свега три пара белих рода.
Међутим, овој орнитолошкој атракцији и прети опасност услед најаве да ће се срушити незавршени објекат на којем су роде сместиле своја гнезда.
На јајима леже наизменично женка и мужјак
Беле роде се гнезде у централној и јужној Европи, Малој Азији, Блиском Истоку, делу централне Азије и делу северне Африке. Зиму проводе у подсахарској Африци и Индији. Насељавају се углавном у близини људских насеља или у самим насељима. Гнезда праве на крововима и зградама, стубовима за пренос електричне енергије и сличним објектима, ређе на дрвећу. Храну траже углавном на ливадама, пашњацима, степама, мочварама и ораницама, у последње време све чешће на депонијама. Исхрану чине инсекти, водоземци, гмизавци, рибе, мали сисари и птице које лове на земљи и у води. Ове птице постају полно зреле у трећој години живота. Углавном се враћају у иста гнезда да би се размножавале, а гнезде се једном годишње. Женке снесу од три до највише шест јаја. Након тога, наредна 34 дана на јајима леже наизменично женка и мужјак. Након одрастања и излетања из гнезда, младунци се окупљају на ливадама, близу бара и језера, на богатим хранилиштима.
Дужина селидбеног пута које роде пређу је око 12.000 километара у једном смеру. Док то дуго и исцрпно путовање траје, роде бивају изложене разним опасностима, па често и страдају. Угрожене су услед губитка повољних влажних и травних станишта, криволова, те судара и кратких спојева са електричним водовима. Нарочито су угрожене младе роде које се не враћају у своје гнездилиште у прве две године, односно док не достигну полну зрелост. Током те две године оне углавном лутају по Африци. Само једна од десет младих рода успева да се врати на место излегања након три године.
- Ова колонија је по бројности надмашила и ону у селу Тараш које је понело титулу „Европског села рода“- рекао је Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. - Ово је једна од највећих колонија белих рода у овом делу Европе и изузетна природна вредност, стога изражавамо бојазан каква судбина чека ове птице које су и по Закону о заштити природе – строго заштићена врста. Будући да активно радимо на праћењу популације ових птица, нудимо своје знање, искуство и помоћ да се нађе најповољније решење. Нипошто не смемо доћи у ситуацију да се у потреби за брзим решењем колонија угрози или уништи.
Орнитолози наводе да се Нови Сад вековима развијао на мочварним пољима која су постепено исушивана и затрпавана. Са нестанком таквих и сличних природних станишта нестајале су читаве колоније мочварица и других птица. Роде су, међутим, успеле да се прилагоде и градским екосистемима, своја гнезда праве најчешће на зградама и бандерама, а хране се на градским депонијама које обилују огромном количином отпадне хране из домаћинстава. Тако су и новосадске роде оближњу депонију преокренуле у своју корист, а недалеко се налазе и одговарајуће водене површине, копови песка и шљунка.
А.Б.
