Свој допринос дају и млади волонтери Црвеног крста Новог Сада онако како то најбоље умеју: племенито, искрено и од срца, пружајући промоћ нашим суграђанима током скоро годину дана борбе са невидљивим непријатељем. Стога су екипе волонтера сваког дана присутне и на Новосадском пункту за масовну имунизацију Новосађана, од 8 до 18 часова, не би ли помогли људим да што безболније и лакше прођу цео процес вакцинације.
- Подељени смо у неколико група, тако једни иду у информатички део и помажу приликом прекуцавања података у централни систем, док други помажу старијим људима да попуне формуларе, дају податке и сагласност за вакцинацију - каже за “Дневник” петнаестогодишња Срна Спасојевић, која две и по године волонтира у Црвеном крсту Новог Сада. - Имамо још један тим који стоји на улазу и промаже приликом спровођења превентивних мера заштите дезинфекцијом руку и мерења температуре особама које улазе на сајам.
Срна каже да за њу волонтирање не представља проблем и да се неком од волонтера не свиђа то што ради, сигурно не би на сајму проводили сваки дан по десет сати, откако је почела масовна имунизација грађана. За њу је ово једно лепо искуство.
- Научила сам како да комуницирам са људима, тако схватиш да понекад, када је теби тешко, у ствари постоје људи којима је још теже. - каже наша саговорница. - Из свега сам закључила да је занимљиво комуницирати, те се на неки начин зближавати са другим људима и помагати свом народу у овако чудној ситуацији, која нас прати од прошле године до данас. Драго ми је што могу да допринесем нашој земљи у борби против коронавируса. Ово ће остати за памћење.
Њен колега, седамнаестогодишњи Давид Будак је волонтер Црвеног крста града последњих седам година и, како каже, ништа није тешко, битно је да су волонтери комуникативни, љубазни, предусретљиви, културни и посвећени својој улози.
- Стојим по шест сати тамо и буде ми тешко, боле ме ноге и осећам бол у леђима, али онда гледам оне старије суграђане преко 80 година који стану у ред и знам да им је теже, стога, ако сам на вратима, увек ћу им прићи са осмехом и питати их како су - казао је Будак. - Треба да знају да су овде у добрим рукама и да ништа лоше не може да им се деси када дођу да се вакцинишу. Буде мало проблематично када је гужва пре подне, али нам ту обезбеђење доста помогне. Наш посао је да будемо ту и помогнемо људима да лакше прођу цео процес имунизације.
Како каже, ово му је прва озбиљнија ситуација која се дешава на нивоу државе у којој учествује и помаже колико може, али не гледа на то као на неку велику ствар. Дуго је већ у Црвеном крсту Новог Сада и зна да било шта да ураде, они помажу људима и то је оно што је најбитније.
Млади волонтер Давид Будак открио нам је да се у ових десетак дана од почетка масовне имунизације суочио са једном непријатном ситуацијом, док су остали дани били уобичајени. Један дан је жена, која није присталица вакцинације, правила проблема, нарочито људима који су чекали ред на вакцинацију.
- Ту су ипак људи који се можда још увек плаше вакцине, а дошли су јер су их ћерке или синови пријавили, имају одређене недоумице и страхове, стога је било веома непријатно када се то десило, али обезбеђење је врло брзо овладало ситуацијом - искрен је Давид, поручујући људима да је у реду имати своје мишљење, али га не треба наметати другима, јер ако оно повређује друге људе, онда баш и није добро мишљење.
И. Бакмаз
