Заборављени карловачки сликари на јесен поред публиком

Уколико епидемиолошка ситуација не буде пореметила план, Карловчани и публика из других места имаће прилику да уживају у несвакидашњем уметничком догађају – изложби слика „Заборављени карловачки сликари”, која је део истоименог пројекта др Жарка Димића и Културног центра „Карловачка уметничка радионица”.
1
Фото: Прота Ђорђе Коларовић

Познато је да су Сремски Карловци били место у којем и за које су стварала највећа сликарска имена српске уметничке сцене свога доба, попут Паје Јовановића и Уроша Предића, Јакова Орфелина, Теодора Крачуна, Аксентија Мародића, Милића од Мачве, Љубице Цуце Сокић, али ко је све живео и стварао у тој убавој вароши управо ће открити ова изложба.

– У трагању за таквим уметницима, успео сам да разоткријем многе судбине, нешто уметничких дела и приче о људима које су, свака на свој начин, врло интересантне, неке чак невероватне – каже Димић. – То је својеврсно скидање наслага заборава с људи који су били део ове средине, даровити, оставили нешто иза себе и нестали. Има их петнаестак. Мислим да ће изложба бити велико изненађење за многе. У припреми је и монографија, а доста слика и цртежа које сам набавио од потомака и људи који нису ни знали шта поседују, урамљено је и спремно чека тренутак када ће бити изложено погледима Карловчана. По садашњим плановима, у октобру се може очекивати изложба, а самим тим и промоција монографије.  По речима Жарка Димића, једна од најинтересантнијих личности из те плејаде уметника је Ирма Потуричић, која је завршила академију у Будимпешти, што није било тако уобичајено у њено време, будући да су се сликари најчешће школовали у Бечу. Рано је остала удовица, и са ћерком Зорком је из Сурчина дошла у Карловце. С протом Јованом Живковићем водила је књижару, на истом месту где је „Каирос”. Димић каже да је оставила свега две слике иза себе, или се за више не зна, али је доста утицала на остале даровите Карловчане.

Фото: Мртва природа Ирме Потуричић

Међу таквима је и Мирјана Миљушевић. Она је друга заборављена сликарка обухваћена Димићевом изожбом. Потиче из имућне породице, али је била комунистички настројена. По Димићевим речима, зна се да се дружила с Николом Котуром, који је страдао у Сибиру.

– Дружила се с људима сличних уверења и усташе су хтеле да их смакну – прича Димић. – Њен отац, последњи карловачки градоначелник Павле Миљушевић, све што је имао заложио је за њен живот. Она се прикључила партизанима и удала за неког комунисту, али је ипак страдала. Пред Други светски рат студирала је у Паризу. У породици је сачуван известан број њених дела, које ће публика моћи да види.

Као посебно откровење Димић наводи слике проте Ђорђа Коларовића, уредника „Српског пчелара”, којем су Карловци били инспирација. Музеј у Карловцима поседује једно његово платно с мотивима Стражилова.

То је својеврсно скидање наслага заборава с људи који су били део ове средине, даровити, оставили нешто иза себе и нестали (Жарко Димић)

Изненађење ће за многе бити, сматра Димић, и сазнање да су двојица браће из породице Константиновић била сјајни цртачи. У то колико добри су били, моћи ће да се увере на предстојећој изложби.

потпис1:

потпис2:

EUR/RSD 117.5896
Најновије вести