Оне се месечно окупљају и баве се ручним радовима: штрикањем, везом, хеклањем, шивењем кецеља, а није им стана ни декупаж техника. Своје ручне радове излажу на многим културним манифестацијама, сајмовима и учествују на такмичењима.
– Негујемо нашу српску традицију – каже председница Удружења Нада Петровић. – Излажемо радове и продајемо их. Волимо да помажемо људима у невољи. Своје радове продајемо и сав зарађени новац дајемо породицама којима је то неопходно. Помажемо самохраним мајкама, деци ометеној у развоју и често шаљемо помоћ манастирима на Фрушкој гори.
Осим ручних радова који се могу видети у просторијама, жене негују традицију српске кухиње. Удружење жена је прошле године покренуло секцију кувања и децу из основне школе су подучавале припреми јела по рецептима њихових бака.
– Волеле бисмо да се и млади Степановчани укључе у Удружење и заједно с нама негују традицију – истиче председница Нада. – Радо сваког почастимо и шта год да се ради у селу, наше жене су скувале и умесиле нешто укусно да се тим људима однесе. Имамо велику помоћ од месне заједнице и у сарадњи с њима мислимо и на наше најмлађе. Сваке године
ђацима првацима однесемо неки поклон, мали знак пажње, а матурантима торту.
Чланице Удружења желе да традицију, старе занате и ручне радове сачувају од заборава, а уз све то се друже, певају, и баве се хуманитарним радом.
М. Грмуша
