Како је за “Дневник” рекао њихов тренер, иначе професор физичког васпитања у тој школи Драган Цвјетић, то је последње такмичење за ову сезону и успели су, иако је конкуренција била јака, уз мало спортске среће, да освоје пехар.
- Сад нам четири осмакиње из прве поставе одлазе, те нам је добро дошао турнир за пете и шесте разреде јер смо могли да видимо на ком смо нивоу и каква нам је будућност – каже Цвјетић. - Свима нам је ово, уједно, и пробни тест за наредну школску годину, да знамо на чему морамо више да радимо у наредном периоду, не би ли до марта били спремни за још боље резултате. Најбитније од свега је да се тим уклопи и да се девојчице, пре свега, друже, упознају и добро забаве, а уз то сигурно и успех неће изостати.
У екипи има 14 девојчица које тренирају, али тај број током године варира, те се дешавало да је тиму фалило саиграчица. Све се то на крају избалансира, захваљујући упорности и максимуму које дају фудбалерке. Велику захвалност, каже професор, дугују бившој ученици Ањи Медић, која је сада у репрезентацији Србије у фудбалу, за узраст од 17 година. Она је популаризовала женски фудбал међу својим другарицама, те сада имају спремну екипу која тек сад, након освојеног пехара, неће стати.
- Када је Ања кренула у пети разред, увелико је већ играла фудбал са дечацима, а пошто сам јој био професор физичког до осмог разреда, дошли смо на идеју да оформимо женску екипу – рекао је наш саговорник. – Тако је својим клупским и уопштено спортским резултатима успела да мотивише другарице да јој се придруже и оформили смо екипу, која је почела убрзо да ниже успехе и остварује запажене резултате у школи. Прве године су освојиле треће место на општинском такмичењу и нису успеле да се пласирају даље. Већ наредне школске године смо успели у томе, те смо били други на Општинском такмичењу, пласирали се са на Окружно и освојили прво место. Нисмо имали среће на Међуокружном такмичењу, јер се поклопио термин са селекцијом за репрезентацију и тада смо остали без два кључна играча, што је у женском футсалу јако велика разлика. Касније је кренула пандемија коронавируса и такмичења су прекинута. Од ове године су у марту поново кренули да радимо и на крају смо сезону завршили сјајним првим местом и донели школи пехар.
Капитенка екипе, једанаестогодишња Дејана Остојић која је пети разред, каже да су се у почетку уплашиле када су одгледале прву утакмицу и одмериле њихову висину. Али су се касније кроз игру опустиле.
- Када смо ушле да играмо, виделе смо да не могу да играју кроз пас, једноставно не знају, те смо искористиле ту слабост и успеле да освојимо прво место – узбуђена је Дејана. - Осећај је одличан, била сам јако срећна, с обзиром на то да нисам очекивала да ћемо заиста успети. Ово је последње такмичење за ову сезону, па од септембра крећемо у нове победе.
Она додаје да јој је ово први пехар који је освојила за школу, а иначе тренира у “Софексу” са дечацима и ту су већ имали освојених пехара. Први пехар је и голманки у тиму Сари Радиновић, која је шести разред, а почела је са футсалом када је уписала пети.
- Осећај је фантастичан, поносна сам на цео тим – истакла је Сара, откривши нам да су њене саиграчице играле одличну игру, те није било тешко бранити. – У почетку сам играла футсал, али ми је лакше да будем голманка и чувам мрежу од голова. Дружили смо се раније са Ањом Медић, која нам је свима дала ветар у леђа, и у своје име могу да кажем да се нисам покајала што сам одабрала баш овај спорт.
Тренер Драган Цвјетић се за крај похвалио чињеницом да су у овој школској години оформили и мушку екипу у футсалу, а дечаци узраста петих и шестих разреда су такође недавно на Општинском такмичењу освојили треће место, у надметању са 30 екипа.
И. Бакмаз
