Никола Ристић, сарадник Дојче Велеа са својим сарадницима психички је терорисао и прогањао активисткињу Српске напредне странке (СНС) на Бановом Брду у Београду.
Малтретирао је жену која је обилазила чланове своје странке и сигурне гласове СНС. Обилажење сопственог чланства и гласача је потпуно легитимно у свакој нормалној земљи, а Ристић је бахато дао себи за право да је омета у томе, вређа, узнемирава. Врхунац шиканирања је био када је Ристић викао тако да покуша да призове и друге људе у линч и покушавао је јавно да осрамоти уплашену жену пред пролазницима.
Жену која се само бавила страначким активзмом, који је у свакој демократској земљи законом дозвољен. Не само да је допуштен, већ је и пожељан у свакој нормалној земљи.
Večeras smo uhvatili SNS na delu prilikom popisivanja gde mogu da prijave fantomske birače za ponovljene beogradske izbore! @svice_rs @BoraKonj @EkoStraza pic.twitter.com/sduPD2bObc
— Nikola Ristić #Pričač (@pricac_dpm) March 10, 2024
Овакав случај захтева хитну реакцију државних органа, јер се ради о класичном сузбијању политичких и свих других права и слобода и малтретирању од стране једног задриглог и бахатог појединца. На крају, када је ова жена питала Ристића да ли је нормалан, рекао је да није што је вероватно једина истина коју је овај немачки плаћеник у скорије време изговорио.
Подсетимо да је Ристић већ малтретирао грађане Београда након децембарских избора, када је насилно покушао да уђе у Скупштину града, а том приликом је претучен и Миладин Ковачевић. Такође је учествовао у блокирању раскрсница у Београду а испред Скупштине је правио зечији перформанс када је покушао да унизи највише законодавно тело ове земље.
Ристић је иначе власник и директор фирме ДП медија, чији је финансијер немачки државни сервис Дојче веле (ДВ). Он је од Норберта Шинковића, регионалног пројект менаџера ове немачке куће добио понуду да буде "консултант за мониторинг". Осим тога, Ристићева фирма "ДП медија" сарађује и са ЦРТА и Истиномером.
Дојче веле је у другој половини новембра у Београду организовао семинар са 150 учесника на којем су, наводно, желели да успоставе стандарде ,"независног новинарства"'. Организатор радионице је био немачки држављанин Клаус Дахман, који је на сличним скуповима раније критиковао српску владу, а за Србију је говорио да "представља ауторитарну државу". Полазнике је охрабривао да оформе сопствене медије у виду канала на Јутјубу, Фејсбуку или Инстаграму, напомињући да је то тренутно најјаче оружје против естаблишмента.
Ристић се залаже за независност тзв. Косова и његово уједињење са Албанијом, српске хероје из Бањске је називао терористима, а док поштује полицију тзв. Косова српске полицајце назива "најнижим канализационим талогом друштва", препоручује нападе на полицију од стране грађана и сматра да се "са полицијом не разговара"'.
У свом деловању Ристић блиско сарађује са Иваном Бијелићем и Емилијом Миленковић из Кровне организације младих Србије (КОМС) . Иначе КОМС се, попут Ристића, такође финансира немачким парама.
Иван Бјелић, који је крајем прошле године на "студентском протесту" одржаном у Бирчаниновој улици заједно са Ристићем блокирао раскрсницу, је, како сам каже "добро друштво за протесте". Поред тога је и члан Управног одбора Кровне организације младих Србије.
Бјелић има добру финансијску залеђину. Поред тога што је члан Управног одбора КОМС-а, Бјелић је и координатор организације "Форца Пожега", која новац прима као пројекат фондова за евроинтеграције. Само за пројекат "Ка Европи - са зањем и сазнањем" Форума цивилне акције ФОРЦА Пожега, предложен је буџет од 1.566.000 динара, према подацима Министарства за европске интеграције Републике Србије. Као члан Управног одбора Кровне организације младих Србије (КОМС), и координатор "Форце Пожега", он је на директном немачком финансијском дотоку.
Емилија Миленковић још једна је "активисткиња", такође чланица Управног одбора Кровне организације младих Србије.
За разлику од Ивана, она у слободно време "руши родне баријере", како наводи у свом опису на страници. Кровна организација младих Србије јесте НВО финансирана немачким парама.
