Албанци симулирају реалност која не постоји

МИНХЕН: Београд и Приштина су стотинама хиљада миља далеко од споразума, а косовски Албанци симулирају некакву реалност која не постоји, док се добар део међународне заједнице прави да то не види, утисак је који је председник Србије Александар Вучић стекао из низа разговора и контаката с званичницима у Минхену, током конференције о безбедности. 
vucic minhen
Фото: Tanjug (video)

Неко није потпуно искрен, рекао је Вучић новинарима и додао да заправо није разочаран, иако, можда, тако звучи, јер, каже, није ни очекивао суштински другачији приступ од земаља које су признале косовску независност.

То је помало невероватна ситуација, морам да признам да је могуће да ја, иако имамо контакте са свима, да или нешто не разумем или неко није потпуно искрен, рекао је. 

Сви говоре, објаснио је, о потреби укидања такси на робу из Србије, али, констатује, таксе и даље постоје. Једино што смо чули овде по том питању је – “хвала вам, Срби, што не уводите реципрочне мере”, пренео је председник Србије.

Али, то не може довека да траје. Србије тиме није ништа добила, додао је Вучић.

Што се тиче косовских Албанаца, они, каже Вучић, изводе већ месецима трик - Харадинај мерама стиче унутрашњу популарност, а Тачи обезбеђује међуанародну подршку тако што говори како ћемо постићи споразум за три, за шест месеци, само што нисмо...

Зашто то раде, јасно је, каже председник - ако споразума не буде, Албанци ће рећи да су говорили о споразуму, а да су Срби против, јер све време говоре да је споразум далеко и да га неће бити, истакао је Вучић, што и јесте истина.

Стотинак хиљада миља смо далеко од било каквог споразума", каже Вучић, а све остало је, према његовом утиску, симулирање у којем учествује и део међународне заједнице, који и у Минхену отвара простор делегацији Приштине, у којој има изузетно много људи, који около лобирају и причају своју причу.

Вучић каже да је ову слику пренео и шефовима немачке и руске дипломатије, Хајко Масу и Сергеју Лаврову, као и осталим званичницима, укључујући Могерини, америчкопм сенатору Рону Џонсону и осталима, с којима је разговарао у Минхену и којима је изнео позицију Србије.

Вучић, који ће поподне на једном панелу сучелити ставове с косовским председником Хашимом Тачијем, каже да је то готово невероватно у ком броју су у Минхену присутни представници Приштине, који очито имају неограничена средства за оваква лобирања, а који су изгубили сваку врсту пристојности и дипломатске културе, а неки, попут Украјинаца, им организују радне ручкове с утицајним политичарима.

Косовских Албанаца има у Минехену, каже Вучић, извињавајући се на изразу, којим не жели ништа ружно да каже, “као кусих паса” и да једино од њега беже, док све остале хватају “као ласом” по ходницима.

Не можете да се окренете, а да их не сретнете по ходницима, додао је Вучић.

Председник се осврнуо и на платформу за преговоре коју је влада у Приштини усвојила и последила скупштини, а по којој Србија треба са свим њиховим захтевима да се сагласи, и да их призна, и да уђу у УН, а ми да добијемо Трибунал који ће судити Србима и да Приштина призна Београд.

Људи, јесте ли луди, јесте ли бунике јели? Да се Србија сагласи са свим тим, да ми вама све то изгласамо, да уђете УН, да вас лепо признамо, а да оно што ми добијемо буде да Приштина призна Београд и ми треба да будемо срећни?, поручио је Вучић.

Мртви хладни то говоре, мртви хладни то раде, то им је палтформа, истиче Вучић.

Србија жели компромисно решење, али сам уплашен, каже Вучић, јер ми се чини да њима на пролеће могу да падну на памет још неке грозније идеје.

Ако они овде не зарезују никога, дошли људи имају свог посла да кажу како су много јаки. . . . Шта да на то кажете? Да ли Србију мозда поштују нешто више? Па, поштују, али морам да признам, ми на крају морамо да регујемо на све оно што Албанци раде, закључио је Вучић.

Приштина прича, али не ради то што прича

Приштина "прича, али не ради оно што прича", рекао је данас председник Србије Александар Вучић у Минхену и подсетио да је прошло 2.026 дана од потисивања Бриселског споразума а да ЗСО није формирана и 102 дана од увођења нецивилизованих такси на српску робу. 

Вучић учествује на панелу "Безбедност у ЈИ Европи: два корака напред, једна корак назад" на којем говоре и комесар ЕУ Јоханес Хан и косовски председник Хашим Тачи, док је модератор председавајући Минхенске конференције Волфганг Ишингер.

На молбу Ишингера да каже шта то спречава Београд и Приштину да могу да славе успех 2019. године, попут Северне Македоније и Грчке, Вучић је рекао да мисли да је питање Косова, односа Београда и Приштине, много компликованије и теже од питања Северне Македоније и Грчке.

"Разни су писали о односима Београда и Приштине, прича се о људима, судбинама, о територијама, али није лако обухватити сва та питања...Али, једна ствар је свима нама битна - нема рата, то је најважније за све нас. Стабилност и мир је нешто што смо постигли, то је нешто што се не сме олако узети. Стално се плашим могућности да неко одмрзне тај тзв. замрзнути конфликт у процесу дијалога који је у пат позицији", рекао је он.

Србија даје све од себе да се постигне компромисно решење, стварно то чинимо, поручио је он.

Вучић наводи да је Србија испунила све обавезе из Бриселског споразума, те да није повукла ниједан унилатерални потез који би могао да изазове проблеме и који би прозуроковао нестабилност.

"Зашто смо сад у пат позицији? Данас је 2.026 дана од усвајања Бриселског споразума, он има 15 тачака, од 7 -15 су биле обавезе Србије, 100 одсто тога смо тога испунили - учествовали на локалним изборима, добили су позивни број, решили смо питање правосуђа, полиције. Они су имали само једну - ЗСО и данас је 2.026 дана да нису испунили нсиста", рекао је он.

Нису успели са укључивањем у Унеско и Интерпол, па су онда су наметнули нецивилизоване таксе против Србије иако су усвојили сва правила Цефта.

"Сада је 102 дана од наметања тих такси, упркос међуанродном притиску, ЕУ, Русије, Кине, САД - они нису решили то питање, врло су тврдоглави и увек кажу - урадићемо то кад признају независност Косова", навео је он.

Шта се десило, запитао је - Србија није реаговала, нисмо наметали реципрочне мере, али се суочавамо са новом палтформом коју је усвојила тзв. косовска влада, платформу која је против дијалога. Тај документ, наводи, прецизира да Косово треба да чува територијални интегритет који је неповредив, неотуђив и нераздвојив и истовремено Србија треба да призна независност Косова и штавише да се сагласи са формирањем трибунала за Србе. 

"Следи моје питање - кад кажу да смо ближи споразуму, ја онда кажем - Приштина прича, али не ради оно што прича. Зашто је потребна Србија у дијалогу кад само чекају наш потпис, ако ће да добију све, а ми да изгубимо све. Да ли мислите да ће тако да се деси? Па, неће", поручиоје Вучић.

Србија је посвећена, врло озбиљна и одговорна - када кажемо да ћемо нешто да урадимо, то и урадимо.

Подсетио је на своју последњу посету Косову и Метохији и рекао да су му то била најтежа два дана у животу, јер су му тамо жвиздали и скоро га напали, али и да је имао храбрости да свом народу каже да је мир постао најважније питање за Сбрију.

Поновио је да је Србија економски стабилна, са стопом привредног раста од 4,4 одсто, уз смањен јавни дуг, мању незапосленост... и истакао да је оно што све то може да угрози, управо однос са Приштином.

"Учинићемо све што је до нас да се постигне компромисно решење, које неће бити једнострана капитулација Србије", нагласио је председник Вучић.

Он је поручио да, ако Приштина жели да настави дијалог, Београд стоји на располагању, не само ЕУ, већ и Албанцима и Србима, јер је најважније питање - начин на који ћемо развити односе Срба и Албанија.

То је, каже, оно што је поновио Тачију 100 пута - да је Београд спреман да настави дијалог и да чека Приштину.

"Чуо сам обећање на десетине пута до сада да ће повући таксе. То се није десило. Нисам оптимиста, али уколико радимо сви заједно, марљиво и озбиљно, не одбацујем могућност да ћемо доћи до компромиса. Међути, данас се налазимо веома далеко", рекао је Вучић.

Шта о Србији, и З. Балкану, пише у Минхенском извештају

Потпуна евроатланска интеграција Западног Балкана неће се десити ускоро, што је била и порука самита Европске уније и земаља Западног Балкана 2018. године, али европски лидери препознају стратешки значај "дела европске слагалице" који недостаје, наводи се у Минхенском безбедносном извештају за 2019. годину. 

У делу извештаја који се бави анализом Западног Балкана оцењује се да је регион и даље "рањив", а као пример "крхке стабилности" наводе да је Косово у децембру, супротно жељи НАТО, одлучило да формира своју војску на шта је Србија, како се тврди, одговорила претњом оружане интервенције. 

У извештају су представљене и анкете о ЕУ које је спровео Савет за регионалну сарадњу (РЧ).

По питању датума приступа ЕУ, у Србији је око 32 одсто изјавило да не очекују да ће се Србија икада придружити ЕУ, док око 20 одсто испитаника верује да ће се Србија придружити европском блоку до 2025. године.

Међу испитаницима 17 одсто њих сматра да је већа вероватноћа да ће се чланство реализовати до 2030. године. 

Најмање заступљен одговор - да ће се Србија придружити ЕУ до 2020. године - дало је пет одсто испитаника.

Међутим, 29 одсто испитаника у анкети РЧ сматра да ће приступање ЕУ побољшати живот у Србији, а 39 одсто сматра да ће ствари остати онакве какве јесу.

Најмањи број испитаника, 22 одсто, верује да чланство Србије у ЕУ неће донети бољитак грађанима.

По питању датума приступа ЕУ, испитаници су се на нивоу региона у већини изјаснили да не очекују да ће њихове земље икада приступити ЕУ (27 одсто). Међутим, слика није у потпуности песимистична, јер је 24 одсто испитаника рекло да очекују чланство до 2025. године.

Као могући проблем извештај наводи и бојазан од пораста етничких тензија у Босни и Херцеговини због именовања Милорада Додика за члана Председништва БиХ.

Истиче се да су грађани региона изразили своје незадовољство кроз протесте, док углавном млади масовно напуштају Западни Балкан.

Закључак је Минхенског безбедносног извештаја за текућу годину да Кина и Русија, као и други играчи, појачавају, како свој утицај, тако и негативна дешавања у региону.

Русија је, како се наводи, "традиционалан" играч у региону, али сада Западни Балкан види као део "велике игре" која може да омете и ослаби ЕУ.

Званична Москва је у мноштво наврата оптужена да предузима мере које за циљ имају да дестабилизију Западни Балкан, укључујцухи и подстицање на етничке конфликте. Део пропаганде, како се наводи, представља и анти-Западна пропаганда која за циљ има да повећа незадовољство које грађани осећају према ЕУ.

Кина је најскорије приступила регионалној игри моћи, а све државе Западног Балкана су чланице кинеске иницијативе "Појас и пут" кроз формат "16+1". 

Закључак извештаја је да кинеске инвеститције представљају ризик по регион, поготово са становишта дуга, јер многе инвестиције долазе у виду кредита.

Европска комисија је 2018. године прихватила нову стратегију за регион која Западни Балкан посматра као "геостратешку инвестицију".

НАТО и ЕУ сада активно раде на борби против руске пропаганде, а Унија је већ покренула више програма о повезаности који ће се такмичити са сличним кинеским програмима.

У извештају се наводи да ће текућа година показати да ли Западни Балкан и даље верује у европску будућност.

Форум у Минхену, место где се сви боре за минут сусрета

Минхенска безбедносна конференција, на којој међу 35 шефова држава или влада учествује и председник Србије Александар Вучић, по мишљењу председнице Центра за евроатлантксе студије Јелене Милић представља догађај од изузетног значаја и може се мерити још само са Самитом НАТО.

"Овде се борите за сваки секунд и минут сусрета. И велики државници се боре за сваки секунд и минут сусрета", указала је Милић у изјави за Танјуг у Минхену.

Како је рекла, у Минхену је и делегација од 50 америчких конгерсмена и сенатора, међу којима је, примећује, председавајућа Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси "велика звезда", која се види и као вођа "слободног света", као и канцеларка Немачке Ангела Меркел.

Милић је рекла да је њен утисак, из сусрета и разговора које је водила у Минхену, да се на високим нивоима мало зна колико добрих трендова постоји у Србији, у области мултилатерале, безбедности...

Милић је указала да постоји простор да се управо тај аспект додатно промовише и да се подсете партнери из западне међунардоне заједнице - на понашање Србије током избегличке кризе, на успехе Србије у јачању и продубљивању сарадње са НАТО, пре свега у области реаговања у ванредним ситуацијама, као и о интензивној сарадњи са три важне земље југоистичног крила НАТО, Румунијом, Бугарском и Грчком, кроз форму мултилатерале. 

Додала је да је пред конференцију објављен обиман извештај, а будући да на једном од панела учествују председник Вучић, Јоханес Хан и председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи, напоменула да је доста тога у извештају посвећено управо Балкану.

Њој се чини да се Србија боље сналази у новој геополитичкој стратешкој конкуренцији, како су описани садашњи међународни односи, покушавајући да извуче максимум за себе, него што раде сада косовске власти. 

"Било би добро само наћи прави баланс између свега тога", рекла је Милић.

Додаје да студија, направљена кроз различите статистике и истраживање јавног мњења, показује да је 40 одсто косовских учесника у том истраживању рекло да мисли да Косово може да уђе у ЕУ до краја 2020. године. 

"То је фасцинантно. А, са друге стране имају премијера који отворено показује неразумевање међународних односа", рекла је Милић. 

Како каже, ако Џејмс Хупер, као један од најугледнијих америчких коментатора прилика у југоисточној Европи и Балкану каже да никад није видео нешто као што је писмо које су потписали Метју Палмер, Лора Купер и други, онда се види да негде постоји "куршлус" између тога шта раде косовски званичници и шта мисли косовско друштво и да можда улога челог друштва, интелектулане и академске јавности на Косову треба да приближи косовским званичницима реалност, не би ли бирачи могли да бирају реалније опције.

"Компромис је потребан у коме ће обе стране нешто да дају и изгубе ради интереса и заједничке будућности", поручил је Милић.

Говорећи о љутњи косовских представника због неодобравања визне либерализације, рекла је да не зна како то да косовске дипломате нису свесне да визна либерализација на крају мора да се заврши са земљама чланицама, а не само са институцијама ЕУ.

Чак и када би Србија, како каже, дала неку врсту фомализовања односа који би могао да релаксира земље чланице, и даље није сигурно да ли би Косово успело да оствари то билатерално са земљама као што су Румунијом и Шпанијом које имају огоромне унутрашње и геополитичке проблеме.

Према њеним речима, зато је сада добро да се има дипломатска офанзива, као и да се онима који одлучују о Србији и југоисточној Европи све те ствари предоче како би могли да донесу предлоге одлука који ће бити адекватни за 2019. годину.

Каже да је пре 10 или 15 година постојао у међународној заједници "тежак став" о Србији, као и да су се неке ствари после у Србији помериле напред.

"Хајде сад, формирајте нове ставове на основу нових околности по броју земаља ЕУ и НАТО, које још нису признале Косово".

Када је реч о пријему Косова у Интерпол, Милић наводи да земље саме одлучују о својим интересима и када је у питању Интерпол и да то што нису гласале за пријем Косова није само због кампање Србије.

Напомиње да је дипломатски опасно ако претите насиљем, не поштујете протокол и показујете да нисте поуздан партнер, као и да јој се чини "да у Србији не постоји демократска већина, која је наводно за ЕУ и која види да се Србија тако позиционира уз све велике проблеме, са једне стране, а да са друге стране на Косову постоји тај куршлус између оног што раде власти и оног што је перцепција јавности".

Милић наводи да су свакако добре поруке за Србију да САД и европски партнери могу мало да попусте Србији у њеним захтевима "не би ли можда Русија која им је потербна, јер је стартешка конкуренција, попустила и она дала зелено светло за неку форму решења односа између Београда и Приштине са којом сви могу да изађу задовољни, у вишем интересу регионалне стабилности".

На питање како види ново такмичење између САД и Русије, Милић каже да је Кина највећи проблем тим догађајима око саме конференције.

Подсетила је на велики проблем са компанијом Хуавеј, сајбер безбедношћу и претњама које сада лако могу да постану директне нуклеарне претње.

"Можете да хакујете нуклеарне дугмиће", рекла је она и додала да је то нови ниво изазова и проблема.

EUR/RSD 118.0300
Најновије вести